Izvor: NoviMagazin.rs, 09.Jul.2018, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladimir Gligorov: Izvori rasta
Ovaj će napis biti više u slikama nego u rečima. BDP u nekoj godini veći je nego u prethodnoj godina za koliko su povećana ulaganja, privatna i javna potrošnja i neto izvoz (razlika između izvoza i uvoza).
Ostavljam po strani promene u zalihama. Pa ako se po godinama saberu cifre iz sledeće četiri slike dobija se rast, otprilike, bruto domaćeg proizvoda. Ovde se koriste podaci iz Evropske komisije (AMECO), koja je odgovorna i za prognoze za ovu i sledeću godinu. Uzeo >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << sam da uporedim Srbiju, Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju. Druge zemlje bi takođe bile zanimljive, ali slike ne bi bile pregledne a prostora za mnogo više od četiri i nema.
Iz slike 1 se vidi da su ulaganja imala značajno veći doprinos pre 2008. Podaci za Crnu Goru počinju od te godine, ali kako su vrednosti za tu godinu i sledeću nekarakteristični, a da bi slika bila preglednija, njih sam izbacio. Posebno je značajno, rekao bih, usporavanje rasta ulaganja u Srbiji od 2013. pa praktično do danas. Ovo i zato što je udeo ulaganja u bruto domaćem proizvodu značajno smanjen, pa čak relativno brzi rast u poslednje vreme ne doprinosi mnogo povećanju ukupne proizvodnje. Crna Gora i Makedonija prolaze bolje, mada je u ovoj drugoj rast praktično izostao prošle godine usled političke krize.
Slika 1: Doprinos ulaganja rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Slika 2 donosi doprinos privatne potrošnje. Njen je udeo u ukupnoj proizvodnji najveći, pa tako najviše utiče na privredni rast. Kao što se vidi, privatna potrošnja u Srbiji veoma malo doprinosi privrednom rastu. To je, od 2015, posledica programa fiskalna konsolidacije, kada su smanjene penzije i plate. U svim drugim zemljama njen doprinos je znatno manji nego pre 2008, ali je svakako veći nego u Srbiji. U prošloj, ovoj i sledećoj godini privatna potrošnja bi trebalo da se poveća u Srbiji.
Slika 2: Doprinos privatne potrošnje rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Slika 3 pokazuje doprinos javne potrošnje. Njen udeo u bruto domaćem proizvodu je manji u Albaniji, dok je sličan u ostaletri zemlje. U Srbiji je njen doprinos rastu bio praktično jednak nuli od 2013 do 2017, ako se uzmu u obzir i godine sa negativnim doprinosom i poslednje dve sa malim pozitivnim doprinosom. Opet, Makedonija je prošle godine prošla kroz ozbiljnu političku krizu, što se vidi i po padu javne potrošnje. U Crnoj Gori i Albaniji je doprinos uglavnom pozitivan, mada ni u jednoj zemlji nije taj doprinos ni blizu tako pozitivan kao pre 2008. Ja sam izbacio prve godine ovoga veka u Makedoniji, jer zbog krize u to vreme, one nisu karakteristične.
Slika 3: Doprinos javne potrošnje rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Slika 4, konačno, donosi doprinos neto izvoza, koji je uglavnom bio negativan pre 2008, jer je uvoz rastao brže od izvoza, dok je postao pozitivan nekoliko godina posle 2008 i u po nekoj godini kasnije. U svim ovim zemljama, osim u vreme krize ili kada se sprovodi neki program štednje, uvoz raste brže od izvoza, usled čega je doprinos neto izvoza rastu negativan, dakle oduzima od rasta ostalih aktivnosti.
Slika 4: Doprinos neto izvoza rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Dakle, uopšteno, posle 2008. rast je usporen usled smanjenog doprinosa potrošnje, uz pozitivan doprinos ulaganja i povremeno neto izvoza. Izuzetak je Srbija, koja je programom fiskalne konsolidacije ograničila rast potrošnje, što i inače mala ulaganja uz pozitivniji doprinos neto izvoza nisu mogli da nadoknade. Druge zemlje nisu platile cenu smanjenja javne potrošnje u vreme krize.
