Izvor: NoviMagazin.rs, 28.Jan.2019, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladimir Gligorov: Dug i štednja
Veliki interes je izazvao članak Olivijea Blanšara, koji je bio glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda, o održivosti javnih dugova.
Teorijska strana stvari nije nepoznata, sam Blanšar je o tome pisao više puta, a uči se na kursevima iz makroekonomije, važnije je njegovo zapažanje da je, empirijski posmatrano, češće slučaj da održivost javnog duga nije neki ozbiljan problem, a ne onaj kada je razlog za stalnu zabrinutost. Posledično, nisu postojali, po Blanšaru, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << razlozi za mere štednje koje su preduzimali, sa posebnom upornošću, na primer Velika Britanija i Evropska unija. Kako se to može videti? O tome sam pisao više puta, no sada možda ima posebno smisla ponoviti nrkoliko stvari, jer je Blanšar gotovo izazvao senzaciju, što je zanimljivo samo po sebi, ali to je druga tema.
Teorijski, pojednostavljano rečeno, javni dug, odnosno rast javnog duga, je održiv ukoliko je kamatna stopa po kojem se on refinansira niža od stope rasta. Drukčije rečeno, ako BDP ili nacionalni dohodak rastu po bržoj stopi od stope po kojoj raste javni dug koji se konstantno refinansira, javni dug bi bio sve manji u odnosu na BDP, nezavisno od nivou na kojem se inicijalno nalazio. I zapravo, nivo nije važan, što znači da bi vlasti mogle da se deficitarno finansiraju, dakle da se dodatno zadužuju svake godine, a da javni dug, koji se u apsolutnom iznosu povećava, teži da se smanjuje u odnosu na BDP ukoliko se na njihov rast primene stope rasta, gde je kamatna stopa niža od stope po kojoj se povećava BDP ili nacionalni dohodak.
Pitanje je, onda, empirijsko, kako stoje stvari sa ovim dvema stopama? Evropska unija skuplja statističke podatke o tome i publikuje takozvani efekat grudve snega na rast ili smanjenje javnog duga u odnosu na BDP. Na Slici 1 se vidi dopinos razlike između kamatne stope i stope rasta rastu ili smanjenju javnog duga u procentima od bruto domaćeg proizvoda Britanije, Amerike, Japana i 12 inicijalnih članica evro zone. Jasno se vide tri perioda. U prvom, do otprilike 2008, efekat grudve snega je bio pozitivan, što znači da kamatna stopa na javni dug (izračunata tako da se izdaci na kaamatu podele sa ukupnim javnim dugom) bila viša od stope privrednog rasta, mada ne naročito mnogo. U krizi od 2008. do stabilizacije, efekat je bio veoma snažno pozitivan, usled čega, pored dodatnog deficotarnog finasiranja, su snažno porasili javni dugovi u odnosu na BDP. Ukoliko bi se održivost javnog duga cenila po tim kriznim stopama, oni bi bili neodrživi, što je i bio razlog da se pribeglo štednji bar u Britaniji i Evropskoj uniji.
Slika 1: Efekat grudve snega
Izvor: Ameco
Na Slici 2 je isti taj efekat u grupi novijih zemalja članica Evropske unije, koje bi mogle biti od posebnog interesa na srpske čitaoce. Isto važi i za sve druge zemlje u tranzciji koje su članice EU. Kao što se vidi, osim u krizi, koja je u Sloveniji i pogotovo Hrvastkoj trajala duže, mada ne iz istih razloga, efekat grudve snega na rast javnog duga je negativan. Uopšteno govoreći, manje razvijene zemlje koje su članice Evropske unije ili evro zone, gotovo po pravilu spadaju u Blanšarov slučaj kada su nivo javnog duga i fiskalnog deficita irelevantni za održivost javnog duga.
Na Slici 3 su prikazni javni dugovi balkanskih zemalja koje nisu članice Evrospke unije, a nalaze se u njenoj statistici. Izostaju Bosna i Hercegovina i Kosovo, ali i oni imaju iste karakteristike. Na žaost, u statistici postoje podaci o efektu grudve snega samo za prošlu godinu i projekcije za sledeće dve godine, tako da ih nema smisla prikazati ovde. No, iz nacionalnih statistika znamo da su kamatne stope na javne dugove u svim tim zemljama ispod njihove stope rasta, osim opet u vreme krize. Srpski i albanski slučaj su donekle različiti jer oni imaju fleksibilne kurseve, a dugovi su u ne maloj meri u stranom novcu. Što jednim delom objašnjava kako pad javnog duga u odnosu na BDP, tako i rast. Fiskalni deficit igraju relativno malu ulogu.
Slika 2: Efekat grudve snega
Izvor: Ameco
Slika 3: Javni dug, % BDP
Izvor: Ameco
Dakle, sve manje razvijne zemlje, koje su integrisane sa Evropskom unijom, ne bi trebalo da imaju probleme sa održivošću javnog duga. Što nije uvek slučaj sa razvijenijim zemljama čak i ako se zadužuju u sopstvenom novcu. O tome šta to znači za politiku javnog duga, sledeći put.
