Izvor: NoviMagazin.rs, 26.Okt.2015, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladimir Gligorov: Cene novca i robe
Koje bi mogle da budu posledice promene novčanog režima na cene sirovina i izvora energije? Mnogi govore o novoj recesiji od sledeće godine koja bi bila izazvana rastom kamatnih stopa i održavanjem niskih cena nafte, gasa, sirovina i poljoprivrednih proizvoda.
Rast kamatnih stopa bi trebalo da oteža dostupnost novca, dok bi niske cene robe trebalo da uspore rast u zemljama koje su njihovi značajni izvoznici. Tako da ne bi trebalo očekivati oporavak u evropskim privredama, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << a ni u zemljama kao što su, recimo, Brazil i Rusija. Tome valja dodati i usporavanje kineskog rasta, koji je većim delom nezavisan od ovih razloga, i pesimizam u pogledu svetskog privrednog rasta postaje razumljiv.
Zašto bi, međutim, ova kretanja trebalo negativno da utiču na privrede članica Evropske unije i onih – kao što su srpska ili bilo koja balkanska privreda – koje su tesno integrisane, i trgovinom i finansijama, posebno sa zemljama koje koriste evro? Budući da su one uglavnom uvoznice nafte i gasa, a i sirovina, njihova niska cena je uporediva sa, recimo, smanjenjem poreskog tereta. I investiciona i potrošnja domaćinstava bi trebalo da se povećaju jer se, primera radi, manje troši na benzin ili na grejanje.
Jedan razlog bi moglo da bude to što će evro depresirati u odnosu na dolar, pa efekti jeftinije robe ne bi bili veliki, ako bi ih uopšte bilo, jer se roba ceni u dolarima. Pretpostavlja se, naime, da će rast dolarskih kamatnih stopa dovesti do veće tražnje za dolarskim obveznicama, što bi trebalo da pogura dolar naviše u odnosu na evro, dakle da evro depresira u odnosu na dolar. U normalnim okolnostima to bi primoralo evropsku centralnu banku da takođe poveća kamatne stope, jer bi se inače ubrzala inflacija usled viših, dolarskih, uvoznih cena. Ali, sada centralna banka u Frankfurtu ima problem sa niskom inflacijom i ulaže trud da zapravo podstakne inflaciju. Do sada je uspeh bio mali, iako je evro značajno depresirao, ali je to poništeno kako restriktivnom fiskalnom politikom, tako i padom cena uvozne robe. To je jedan od razloga što se veruje da bi ponovo eventualna depresijacija evra u odnosu na dolar i održavanje niske cene uvoza imali zanemarljiv uticaj na ubrzanje inflacije u evropskoj monetarnoj uniji.
Ovoga puta, međutim, nastavak politike fiskalne štednje ne bi trebalo očekivati i zapravo Evropska unija traži načine da podstakne veća javna ulaganja. Takođe, dalji pad cena robe ne bi trebalo očekivati, jer je prethodno prilagođavanje bilo značajno, tako da ostaje efekat skupljeg dolara koji bi mogao da bude, ukupno uzevši, pozitivan po privrede koje koriste evro ili su, kao što su uglavnom sve na Balkanu, evroizirane, to će reći koriste evro mnogo više nego sopstveni novac, one koje ga uopšte imaju.
Jedan konkretan mogući pozitivan uticaj promene monetarnog režima u Sjedinjenim Državama moglo bi da bude to što će se smanjiti potreba da Evropska centralna banka podstiče inflaciju kupovinom državnih i drugih obveznica s ciljem da im smanji prinos i tako podstakne ulaganje u deonice i tako u fizički kapital. Takođe, da podstakne potrošnju danas time što će nagovestiti da očekuje ubrzanje inflacije u bliskoj budućnosti. Tako da bi se isplatilo ulagati i trošiti danas, što bi trebalo da podstakne privredni rast i cene danas. Ukoliko bi evro depresirao, to bi podstaklo očekivanja da ce se inflacija ubrzati, što bi trebalo da ima isti efekat na investicije i potrošnju kao i „štampanje para“, kako se monetarna politika najčešće razume.
Tu bi trebalo uzeti u obzir i smanjene mogućnosti izvoza ukoliko ostatak sveta, izuzev Amerike, uđe u neku vrstu recesije. Tu bi, međutim, trebalo imati u vidu da je evrozona neto izvoznik, usled čega bi smanjenje izvoza trebalo da dovede to uravnoteženja spoljnotrgovinskog bilansa zemalja koje koriste evro. Taj efekat ne bi morao da bude veliki ako evro zaista depresira. Ali, svakako, novac koji se sada ulaže u treće zemlje, kao posledica suficita u spoljnoj trgovini, ulagao bi se kod kuće, što bi takođe trebalo da ima pozitivne posledice po privredni rast evropskih privreda.
Tako da, uopšteno posmatrano, niske cene robe i skuplji dolar ne bi trebalo da utiču negativno na zemlje koje koriste evro, bilo one koje su članice monetarne unije ili one na Balkanu koje ne računaju previše sa svojim novcem.
.jpg)
