Izvor: NoviMagazin.rs, 22.Okt.2018, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladimir Gligorov: Berza, ponovo
Obično, rast kamatnih stopa govori o ubrzanju privrednog rasta u budućnosti, obično godinu do dve.
Pad cena akcija bi opet trebalo da predskazuje usporavanje rasta jer se očekuju smanjeni prihodi korporacija. Trenutno bi trebalo da se nastavi rast kamatnih stopa u Americi bar sledeće dve godine. A skorašnji pad akcija na svetskim berzama povećava rizik nepovoljnih privrednih kretanja. Kako to razumeti?
Zapravo, potreba tumačenja postoji ukoliko se negativna >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << berzanska kretanja nastave. Zasad ništa ne ukazuje na to. Doduše, posle većeg pada vrednosti akcija obično sledi oporavak, pa je potrebno sačekati da li će se potom pad nastaviti. Ne bi, međutim, bilo neočekivano ako bi se kretanja na berzi normalizovala jer rast kamatnih stopa vodi promeni finansijske strategije investitora zato što obveznice postaju privlačnije, a akcije opet manje isplative. Uzeto zajedno, to ne bi trebalo da ukazuje na promenu u dinamici privredne aktivnosti.
Najverovatnije je to ono što se događa. Američka centralna banka ne bi htela da dozvoli da se ubrza rast cena, do čega bi moglo u Americi da dođe zbog pune zaposlenosti i zbog povećanih carina. Oba činioca povećavaju tražnju za radom i proizvodima i svakako bi trebalo da utiču na ubrzanje inflacije. Tu su još i povećanje javne potrošnje, pre svega u izdacima za odbranu, i smanjenje poreskih stopa, gde bi ova poslednja mera trebalo da poveća ulaganja i potrošnju domaćinstava. Sve su to inflatorni pritisci, gde je posebno važno ukazati na poskupljenja uvozne robe jer je uvoz u određenoj meri razlog što je inflacija bila čak ispod poželjne u dužem vremenskom periodu. Tako da se višim kamatnim stopama utiče na umereniji rast privrede kako bi se stopa inflacije održala u blizini dva odsto.
Američka centralna banka određuje svoju monetarnu politiku, pod čim se podrazumeva kontrola kamatne stope na kratkoročne državne obveznice, na složen način, ali se on može predstaviti relativno jednostavnim Tejlorovim pravilom. Gde bi, ne ulazeći u detalje, u okolnostima kada je realna stopa rasta na nivou potencijalne, kamatna stopa trebalo da bude četiri odsto, uz inflaciju od dva i realnu kamatnu stopu od dva odsto. Kako je trenutno kamatna stopa centralne banke značajno ispod četiri odsto, a rast privrede je, ako ništa, na nivou potencijalnog, eventualno zadržavanje stope inflacije na dva odsto ili čak iznad toga zahtevaće nastavak rasta kamatnih stopa.
Štaviše, i tu je sada neizvesnost, ukoliko se oceni da je rast iznad potencijalnog i ubrzanje inflacije preko dva odsto očekivano tada bi, prema Tejlorovom načelu, kamatna stopa trebalo da se poveća više nego što je potrebno u normalnom stanju stvari (u ravnoteži, kako se kaže), dakle, možda i iznad četiri odsto. Ta neizvesnost – ceni li centralna banka da je rast iznad potencijalnog i očekivana inflacija iznad ciljane – čini berzu nesigurnom.
Usled čega niko ne zna, kako kaže Krugman, šta se stvarno na berzi događa. To bi neki uzeli kao potvrdu da je berza racionalna, ali to je druga tema. Naravno, ne zna ni centralna banka pa se ponaša oprezno, ne ubrzavajući rast kamatnih stopa. Zapravo, zasad, ne predviđa se ni normalizovanje kamatne stope na četiri odsto, bar ne u dogledno vreme.
Ukoliko bi se, međutim, zaista ukazala potreba da se energičnije deluje na tržištu novca, to bi svakako moglo da ima značajne posledice ne samo na američku već na svetsku privredu. Još uvek, a to znamo na osnovu ne malog broja skorašnjih istraživanja, posebno Helen Rej, odluke američke centralne banke imaju značajan uticaj na svetske poslovne cikluse. Dolar je još uvek, da to pojednostavim, svetski novac.
Ukoliko bi to bio slučaj, dakle da je potrebna značajna promena monetarne politike, takoreći promena režima, to bi svakako negativno uticalo na berzu jer bi onda zaista trebalo očekivati usporavanje rasta. Uz to, jedan broj zemalja suočio bi se sa krizama većeg ili manjeg intenziteta.
Krizu bi izazvala potreba da se fiskalni i finansijski bilansi usklade sa promenama u monetarnom okruženju, da se tako izrazim. Zemlje sa značajnim trgovačkim deficitima suočile bi se s potrebom da devalviraju kurs svog novca, što bi moglo da dovede do problema u bankama i u korporacijama.
Naime, spoljnotrgovinski deficit ukazuje na to da se zemlja finansira iz inostranstva jer se taj deficit mora finansirati stranim kreditima ili neposrednim ulaganjima. Uprošćeno govoreći, strani krediti i druge finansijske obaveze vraćaju se ili servisiraju iz zarada u domaćem novcu. Više kamate na strane kredite i potreba da se kurs koriguje depresijacijom ili devalvacijom znače da će se banke suočiti sa pogoršanom aktivom, a korporacije sa povećanim obavezama. Što može da dovede do bankrotstava i recesije, do krize, drugim rečima.
Trenutno događanja na berzama ne ukazuju na to da je reč o nečem drugom već o promenama u portfeljima investitora. Ali, neizvesnost je veća.
