Izvor: Blic, 09.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladaju mržnja i ljubomora
Vladaju mržnja i ljubomora
'Ovo je godina u kojoj moja producentska kuća ‘Zillion film’ slavi deset godina postojanja, a ja 30 godina profesionalnog bavljenja glumom. Biće to i najproduktivnija godina u kojoj ću kao producent i glumac imati najmanje četiri filma. Izgleda da nikada nisam više radio - kaže za 'Blic' Lazar Ristovski. Upravo se u bioskopima prikazuje 'Krojačeva tajna' Miloša Avramovića, danas kreće i film 'Fino uštimovani mrtvaci' Benjamina Filipovića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a uskoro nas očekuju i premijere filmova 'Optimisti' Gorana Paskaljevića i 'Sutra ujutru' Olega Novkovića, u kojima Ristovski takođe igra.
- Film 'Fino uštimovani mrtvaci' je vrlo duhovit, što se vidi i iz njegovog naslova. Mogu li mrtvaci biti fino uštimani, a ako i mogu, mogu samo na ovim prostorima. Ja sam jedini od mrtvaca koji se i budi iz mrtvih, što je želja svih smrtnika. Glumili ste u 'Krojačevoj tajni', u 'Optimistima', u ljubavnoj drami 'Sutra ujutru'... Idemo li to ka svetlijoj budućnosti, i ličnoj i filmskoj?
- Svetlije budućnosti nema osim u nama samima. Ako je čovek ne pronađe u sebi, teško da će je pronaći uopšte, kako se to u literaturi kaže, 'na kraju puta'. Mnogo smo mi na ovim prostorima u grču, da bismo uskoro pronašli neku kolektivnu sreću i svetliju budućnost, pa i filmsku. Mnogo je mržnje, zavisti i ljubomore među nama. Kolektivni uspesi ne postoje, vidite da nam čak i kolektivni sportovi u igri sa loptom više ne prolaze za rukom kao nekada. Treba pomagati uspešne pojedince ne bi li se oni umnožili i tako učinili da celo društvo jednog dana postane uspešno. Šta smo to pogubili?
- Pitanje je šta smo mi to imali da bismo mogli da pogubimo. Znate onaj vic o tome kako pre rata nismo imali ništa, a onda su došli oni i sve nam oteli. To je naš sistem odbrane, pravdanja, bežanja od realnog. Lepo je bežati u snove i maštanje kada imaš od čega da pobegneš, pa to bežanje koristiš kao mentalnu disciplinu za ozdravljenje i regeneraciju svog emotivnog bića.
Glumite glavnog negativca u 'Krojačevoj tajni'...
- Uloge negativaca sam igrao vrlo retko, premda su one uvek poslastica, igraju se lakše, primamljivije su kako za glumca tako i za publiku. Publika voli da vidi da neko umesto nje radi prljave stvari. Hoće li nemačko-češki film 'Kralj lopova', u kome igrate naslovnu ulogu, početi da se prikazuje u domaćim bioskopima?
- Film Ivana File koji sam radio pre dve godine u Nemačkoj i Češkoj je bio prošlog leta na palićkom festivalu. Verovatno nikada neće biti u našim bioskopima, ne zato što nije dobar, naprotiv, već zbog toga što je naše publika postala najvećim delom mediokritetska. Nekada vaspitavana na Festu, sada se vaspitava na jeftinim sapunicama i banalnim komedijama. Šta mislite o sadašnjem stanju u domaćoj kinematografiji?
- Živimo u jednom definitivno autističnom društvu. Mnogi su se bunili kad je film Gorana Paskaljevića 'San zimske noći' o tome otvoreno govorio, ali to je tako hteli mi to ili ne. Ta samodovoljnost koja kod nas vlada je najveća kočnica u društvu, a u umetnosti i na filmu naročito. Kakav je to čovek i umetnik koji se ne menja i ko je sam sebi najbolji i dovoljan. Koga čak i ne zanima šta oni tamo napolju rade. Mnogi se identifikuju sa uspešnim pojedincima. Kusturica je uspešan u svetskim razmerama, ali srpski film definitivno nije. Jedno vreme je po medijima kružila vaša izjava o 'teatru kao muzejskoj tvorevini'. Da li ste se zauvek oprostili od pozorišta i kakav je sada vaš stav prema njemu?
- Pozorište, ovakvo kakvo jeste, liči na muzej, a pozorišni radnici, zajedno sa pozorišnom kritikom, na stalnu postavku jer se i onako ništa i niko u njemu ne menja. Isti glume još istiji režiraju, jedni o drugima zavodljivo pričaju i u svom autizmu se obožavaju. Zašto da se nešto tu menja? Odavno nema bačenih pokvarenih jaja na scenu jer je i publika u tom kompotu. Šta sada pripremate? Kakvi su vam planovi?
- Nikakvi. Ne radim više ništa. Idem da plovim. M. Graf
