Izvor: Politika, 09.Okt.2012, 16:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada bez opozicije kao kola bez kočnica
Vladajuća koalicija sve manje može da se krije iza prethodne vlade. Naročito, ako se zna da je u njoj sedelosedam od devetnaest njenih sadašnjih članova
Nova vlada, formirana 27. jula, ulazi u treći mesec. Približava se istek prvih sto dana kao rok u kojem se obično očekuje da se vide prvi rezultati. Medeni mesec izmiče i ističe. Brak iz računa popušta i sve manje se poštuje bračni (koalicioni) ugovor. Opozicione navike prevelikih obećanja su jedno a vršenje vlasti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nešto sasvim drugo. Obećanja ne koštaju, poput onog odsto milijardi investicija.Šta je sa realizacijom? Izmenjen je Zakon o Narodnoj banci Srbije da bi se imenovala novoizabrana zamenica predsednika SNS-a. Doduše, zamrznuta joj je stranačka funkcija. U borbi protiv korupcije i kriminala Agrobanka je „otvorena”, a da li u potpunosti? Ko je sledeći? Možda Galenika? Od najave ukidanja dvadesetak agencija, ukinuto se „samo” sedam. Trinaesta penzija, izgleda,neće biti kao trinaesto prase. Vlada za sada uspeva da gasi požar,i prirodni i socijalni. Prvog septembraje redovno počela školska godina, ali je prvog oktobra stupilo na snagu povećanje PDV-a i akciza na benzin i cigarete. Usledila su poskupljenja i nestašice brašna, ulja i šećera. Za domete i učinke vlade postoje objektivni i subjektivni razlozi. Objektivni su opšte stanje u društvu i okruženju, kao i kriza koja ne jenjava. Vlada radi ono što može ili ono što mora. Upravo ono za šta je kritikovala prethodnu. Zadužena je dodatno sa 700 miliona evra prodajom evroobveznica. Na taj način je javni dug povećan na 16,27 milijardi evra. Dve vodeće svetske agencije su snizile kreditni rejting Srbije. Vladajuća koalicija sve manje može da se krije iza prethodne vlade. Naročito, ako se zna da su u njoj sedeli i Dačić i Dinkić i Ljajić, odnosno ukupno sedam od devetnaest njenih članova.
Subjektivni razlozi koji utiču na učinke vlade su kadrovski potencijali i njihovi međusobni odnosi. Vlada je feudalno podeljena između Dačića, Vučića i Dinkića, pri čemu je svako gospodar svojih resora,od „ministarstava sile” do finansija. Prilično energije se rasipa u borbi za primat i vođstvo u vladi između premijera i njegovog zamenika, kao i između njihovih stranaka. Sve to začinjeno je uticajem predsednika republike na vladu i u njoj vladajuću stranku. Javni nastupi i istupi jasnoukazuju da orkestar nije naštimovan. Čuju se disonantni tonovi, uprkos upinjanju da se prikaže kako je sve harmonično.Deluje kao da je Dačić bio moćniji vicepremijer kod Cvetkovića nego premijer kod vicepremijera Vučića. Premijer Dačić sada sigurno ima veću odgovornost, ali neizvesno je da li ima i veću moć. Jedno je realna moć a drugo je njena percepcija. Službe bezbednosti su ovde predstavljale kontrolni paket akcija. Dačić ima slabiju stranku ali je njen lider. Vučić je odskora lider jače stranke ali nad njim lebdi autoritet porodice Nikolić. Vučić ima manje iskustva u vlasti ali i manje vezivanja za afere. Ali SNS i SPS su ušli u brak iz računa – do konačnog obračuna! Obračun mogu biti i novi izbori koji se povremenopominju („možda oni drugi nisu srećni zbog naših poteza, ali mi se ne plašimo novih izbora”). Vođe vladajuće koalicije jedni drugima otvaraju afere, ili hapse blagajnike i finansijere. Građani zaista jesu „gladni pravde”, ali hapšenja neće rešiti problemgladneSrbije.
Šansu da bude gora od ove vlade ima samo njena trenutna opozicija, koja je još više podeljena i razjedinjena i,što je najgore, obezglavljena. To je srećna okolnost za vladu, koja je može još više uspavati. Smisao jake opozicije je višestruk, jer njeno postojanje i delovanje sprečava da se vladajuća partija, odnosno partije,identifikujusa državom, i da svoje interpretacije opšteg dobra proglase jedinim važećim i apsolutnim. Opozicija kritikuje, kontroliše vladu i nudi alternativu. Kontrola znači da opozicija posmatra i nadgleda rad vlade, to jestustavnost i zakonitost njenog rada, ali i podseća na obećanja biračima iz kampanje. Trka za vođstvo najjače opozicione stranke je ravna trci za lidera opozicije. DS-u je odgovarala podela SRS-a, SNS-u odgovaraju podele u DS-u. LDP i DSS su bar na poslaničkim pitanjima, iako uz spuštanje nivoa skupštinske rasprave, pokazali kako opozicija može da preslišava vladu s bokova. Međutim, to je delovalo tanko bez glavne ofanzive iz centra, odnosno bez nastupa DS-a kojije trenutno opozicija samomsebi, na nezasluženom odmoru u ,,kupaćim gaćama”. Još uvek! Od manjih stranaka, na primer, SPO diže glas zbog imenovanja šefa kabineta ministra pravde koji je radio u BIA, ali njihovo rukovodstvo mirno posmatra kako stranački ogranak u Novom Sadu ruši gradsku vlast. Za koju cenu? SVM reaguje na budžet namenjen Vojvodini, a Čanak je ostavio skupštinu bez ono malo njegovog vrcavog duha i duhovitosti.
Na sceni imamo podele u vladi, kao i podeljenu i obezglavljenu opoziciju. Vlada bez opozicije sukao kola bez kočnica. Nikada ne znate gde će da udari.
Slaviša Orlović
Profesor Fakulteta političkih nauka
objavljeno: 09.10.2012.
