Izvor: Politika, 16.Avg.2012, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visokoobrazovani godinama čekaju posao
Jedino rešenje za osobe sa suficitarnim profesijama na tržištu rada, kao što su istoričari umetnosti, etnolozi ili arheolozi, jeste da započnu ili nastave karijeru u oblastima za koje se nisu školovali
Diplomirani inženjer tehnologije čekao je na posao tri godine. Čim se prijavio za kurs zavarivača koji je organizovala Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ), po završetku tečaja dobio je posao. Hrabri potez mladog inženjera doveo ga je do radne knjižice, za razliku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od radnika školovanih da postanu uzgajivači riba i školjki koji na zaposlenje čekaju najduže, u proseku dve decenije, a nemaju nameru da prihvate stvarnost. Ništa lakše nije ni istoričarima umetnosti, etnolozima i arheolozima koji su uložili dosta truda u svoje obrazovanje. Na poziv poslodavca posredstvom NSZ-a čekaju oko šest godina. Za petama su im i inženjeri hemijske tehnologije sa četiri godine staža na birou, a slično je i sa inženjerima tekstilstva i geologije, kao i pojedinim profilima iz oblasti poljoprivrede, pogotovo odseka cvećarstvo.
– Ponuda poslova na tržištu za one koji su se školovali na društvenim naukama veoma je ograničena unazad nekoliko decenija. Jedino rešenje za ovu grupu nezaposlenih je da započnu ili nastave karijeru u oblastima za koje se nisu školovali. Kursevi za sticanje posebnih znanja i veština mogu da budu od pomoći u skraćenju trajanja nezaposlenosti, ali svakako ne mogu da zamene formalno obrazovanje. Samo pružaju dodatne šanse. Godišnje organizujemo od 150 do 200 različitih tečajeva u koje se uključuje u proseku oko 2.000 građana – kaže Dragan Đukić, direktor Sektora za posredovanje u zapošljavanju u NSZ-u, dodajući da su najbrojniji tečajevi u oblastima finansija i administracije, mašinstva i građevine.
Visokoobrazovani najčešće pohađaju tečajeve stranih jezika i informatike, a kako tvrdi Đukić, svaka treća osoba koja prođe obuku, ubrzo dobija i zaposlenje.
– Da bi se sprečilo duže trajanje nezaposlenosti, prilikom upisivanja visoke škole budući studenti mogli bi više da se informišu šta je trenutno aktuelno na tržištu rada. Jer je i država u gubitku ako finansira nečije školovanje, pa posle za tu osobu nema posla. Možemo govoriti i o nedovoljnoj usklađenosti upisne politike sa potrebama tržišta rada pa stoga tu ima prostora za neki vid državnog intervencionizma, barem u delu onih koji studiraju o trošku države. Trebalo bi smanjiti upisne kvote na pojedine fakultete i to za one smerove koji su deficitarni prema svim pokazateljima u delu koji finansira država – predlaže Đukić.
Oni koji duže čekaju na zaposlenje posredstvom NSZ-a ne mogu da očekuju bogzna šta od države, jer je nivo socijalne zaštite i davanja za osobe na evidenciji na niskom nivou.
– Novčanu naknadu ostvaruje deset odsto nezaposlenih koji nisu svojom krivicom ostali bez posla. Ova pomoć ne može biti viša od 160, ni niža od 80 odsto minimalne zarade u Srbiji. Ostalih 90 odsto građana sa evidencije deo olakšica koristi za materijalno obezbeđenje porodice, gradski prevoz, plaćanje komunalnih usluga, čak i za članstvo u bibliotekama – ističe direktor, podsećajući da se sa evidencije brišu samo oni koji odbiju poslovne ponude ili neopravdano zakasne da se jave savetniku.
– Ako poštuju pravila šalju signal da žele aktivno da učestvuju u traženju posla. Skidanje sa evidencije u trajanju od šest meseci propisano je Zakonom o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti. U većini zemalja kazna traje od devet do 12 meseci, sem možda u nekoliko država gde je manja od šest meseci. Suština je da ne moraju da traže posao preko NSZ-a jer u Srbiji radi i više od 50 privatnih agencija za zapošljavanje – dodaje Đukić, podsećajući da je u proteklih šest meseci služba uspela da zaposli oko 130.000 građana.
– Očekujemo da će taj broj do kraja godine biti oko 200.000. U drugim zemljama učešće države u zapošljavanju se kreće od pet do 40 procenata, a kod nas ono iznosi oko 30 odsto. U našoj zemlji radne knjižice godišnje se domogne do 600.000 građana, a posredstvom NSZ-a trećina. Oni čija su zanimanja suficitarna čak i ako su prijavljeni u privatnim agencijama ne mogu da računaju da će brže dobiti posao – zaključuje Dragan Đukić.
----------------------------------------------
*754.000 nezaposlenih na birou rada u Srbiji
*17.952 visokoobrazovana na evidenciji beogradske filijale
*1,8 godina prosek čekanja na zaposlenje
----------------------------------------------
Na evidenciji
516 diplomiranih inženjera za hemijsku tehnologiju
164 istoričara umetnosti
115 diplomiranih inženjera tehnologije tekstilstva
101 arheolog/master arheologije
45 etnologa
Marija Brakočević
objavljeno: 17.08.2012.
