Izvor: Politika, 15.Avg.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visoki savet nije uvažavao opšta pravna pravila
Ne možemo za desetak dana napraviti reformu bilo čega, a ne sudstva
Evidentno je da su u reformi pravosuđa učinjene greške pa ona očigledno nije dala željene rezultate. Sada se, posle odluka Ustavnog suda, da bi ispravili greške i krenuli dalje, mora dosta toga uraditi. Moramo drugačije regulisati način izbora članova Visokog saveta sudstva jer postojeći ne obezbeđuje garancije nezavisnosti članovima ovog tela. U praksi se pokazalo da članovi saveta očigledno nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smatrali da su odluke o neizboru nezakonite, suprotne svim standardima, pa i logici. Ne može se reći da zakon nije propisao da se odluke o neizboru mogu doneti, pa potom da ne moraju da sadrže obrazloženja. Svaki građanin zna da ako se odlučuje o nečijem pravu – mora da postoji odluka o tome i obrazloženje te odluke. Protiv svake odluke postoji pravo žalbe. Visoki savet u odlukama o reizboru sudija nije uvažavao opšta pravna pravila.
Da bismo otklonili greške zbog ishitrenih odluka o mreži sudova i loše sistematizacije, nužno je doneti nov zakon o sedištima sudova. Za Srbiju to je veoma važno, jer nismo ništa učinili da svi građani, u malom mestu, ili Beogradu, Novom Sadu, mogu dobiti sudske odluke u istim rokovima. Sada sudije određenog stepena u Beogradu imaju i po hiljadu predmeta u radu – i po deset puta više od sudija istog stepena u drugim gradovima. Reformom nismo dobili odgovarajuću mrežu sudova niti je određen potreban broj sudija da bismo dobili efikasno i kvalitetno sudstvo.
Srbija se ne može porediti sa zemljama u kojima postoji niz drugih institucija s nadležnostima suda, a i zato što je naš mentalitet takav da imamo u proseku mnogo više parnica po stanovniku. Broj predmeta određuje i potrebu za brojem sudija koji će obezbediti efikasnost. Mrežu sudova moramo prilagoditi realnosti, ali i doneti zakone koji će obezbeđivati zaštitu prava građana i mimo suda.
Preostaje nam zato i donošenje nove sistematizacije, i to kako prema potrebama, tako i prema mogućnostima. Mada bismo mi voleli da imamo sud u svakom malom mestu, što ne mogu da finansiraju ni mnogo bogatije zemlje. Ali pravno-politički razlozi nameću i vraćanje sudova u neka manja mesta.
Sudije će biti vraćene na posao i mislim da je to u redu. Za sudiju, kao i za svakog drugog građanina ove zemlje, postoji postupak koji mora biti zakonit kad ostaje bez posla. Među njima biće i onih koji nemaju potreban kvalitet za rad u sudu, ali nema ih mnogo. Za one za koje zaista postoje dokazi da ne zavređuju funkciju sudije, postoji postupak za razrešenje. Ne smemo bežati od razrešenja, krijući se iza reizbora bez kriterijuma, koji je pod velikim uticajem politike, naročito u manjim sredinama. Pokazalo se da izglasani spiskovi sudija nisu bili u skladu s kvalitetima nego sa željama vlasti i partija. A kriterijumi za razrešenje postoje, samo ih treba primeniti.
Treba promeniti način izbora članova Visokog saveta sudstva kao i Zakon o mreži sudova, ali to se ne može uraditi za deset dana jer ,,nam je tako nešto potrebno”. Ne smemo praviti nove greške pa na brzinu donositi nove odluke. Da bismo posle dugogodišnjeg urušavanja pravosudnog sistema došli do novog kvaliteta potrebno je vreme, a ne akcija za tri dana. Ceo taj posao moramo uraditi veoma kvalitetno. Moramo pre svega utvrditi kakvo je stanje u sudovima i napraviti projekciju onoga što će nam se dešavati u periodu koji je pred nama. U zemlji u kojoj je velika ekonomska kriza raste broj predmeta određene vrste, a tu mislim pre svega na radne sporove, porodične itd. Na osnovu postojećeg stanja i projekcija onoga što nas očekuje, moramo usvojiti novu mrežu i sistematizaciju.
I naravno, treba promeniti procesno zakonodavstvo. Postojeće ne retko, zbog efikasnosti zapostavlja zaštitu prava. Spor i neefikasan rad je za građanstvo velika mana sudstva. Ali ne možete sad zarad brzine zanemariti kvalitet. Hiljade građana je izgubilo pravo na stečene pravne lekove, revizije i žalbe. Ne možete da biste postali efikasni reći: ,,Evo, završili smo toliko predmeta”, a predmeti su završeni tako što je broj okončanih predmeta povećan na račun neostvarenih prava stranaka.
Kako se onda izboriti protiv sporog i neefikasnog sudstva? Za to je potreban adekvatan broj sudija i sudova i rad na njihovom kvalitetu. Posle godina rada i usavršavanja, dobili smo sudije koji imaju specijalizovana znanja. To su sudije za porodične sporove, sudije koje se bave autorskim pravima, specifičnim znanjima u krivičnoj materiji itd. Desilo se, međutim, da neki od tih sudija nisu izabrani tokom reizbora! Njihova znanja se ne mogu zanemariti, tako će povratak tih kvalitetnih sudija sa dobrom mrežom sudova dovesti do željenih promena.
To bi trebalo da bude kvalitetan, dobro osmišljen posao, bez eksperimenata i bez preterane brzine. Ne možemo za desetak dana napraviti reformu bilo čega, a ne sudstva.
Sudija Vrhovnog kasacionog suda
Vida Petrović Škero
objavljeno: 16.08.2012.
.jpg)
