Izvor: Politika, 20.Maj.2010, 00:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više od pravičnosti
Što se više menja, sve je više isto, kaže jedna francuska poslovica, koja bi, na našu nevolju, mogla sasvim dobro da odgovori na naše postavljeno pitanje – kakva nam je poreska reforma potrebna. Jedan od naših najiskusnijih i najpozvanijih poreskih stručnjaka, prof. dr Božidar Raičević, podsetio je u ovoj rubrici da se Srbija sprema za treću poresku reformu u poslednjih dve decenije.
S kakvim uspehom? S obzirom na česte izmene – rđavim. Ne samo zato što se moramo ponovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << latiti nimalo lakog posla koji zadire u gotovo sve pore ekonomskog i društvenog života svakog građanina i privrede, već i zbog toga što poreski uređene i stabilne zemlje to čine u izuzetno retkim okolnostima i retko kada pretresajući ceo sistem. Mi, pošto ne pravimo poreski sistem po meri budućnosti, svakih desetak godina padamo na popravnom iskustvenom ispitu – imamo poreze koji ne mogu da popune budžetske potrebe i, što je još gore – nisu ni pravični, a još manje podsticajni.
Srbija nije jedina država u kojoj, pogotovo zbog aktuelne svetske krize, poreski prihodi ne mogu da potkrpe sve izdatke iz državne kase. To može da znači, prvo, da nam je ubiranje poreza neefikasno i nedovoljno sveobuhvatno i, drugo, ništa manje važno, da nam je država preskupa i da trošimo mnogo više nego što stvaramo.
Bilo bi racionalno da smanjimo državne izdatke. Da, recimo, umesto 25 imamo upola manje ministarstava. Ili ćemo u budžetskoj oskudici i nedostatku boljih rešenja, jer je očigledno da skupa država neće ni ovog puta posegnuti za uskraćivanjem sopstvenih prihoda, odlučiti da PDV, najnepopularniji porez, povećavamo sa 18 na 22 ili 23 odsto, kad je reč o višoj, a sa osam na 12 odsto kad je reč o nižoj stopi. Ministarka finansija Diana Dragutinović, istina, i dalje obećava da PDV neće dirati, ali ne kaže čime će velika budžetska „rupa” da se sanira ako izostane povećanje PDV-a.
Reforma se, dakle, sprema, ali malo ko pouzdano zna – u kom smeru. Negde će se dažbine smanjivati, ali će na drugoj strani morati da se povećavaju. Da građani, pa i poslodavci, ne bi videli samo štap, nudi im se i šargarepica – smanjiće se porezi na plate, recimo na one do 16.500 dinara. Taj potez, istina, trebalo bi da podstakne i preduzetnike da prijavljuju radnike koji rade na crno.
Međutim, čak i da sve što se čini nema „prizvuk” novog poreskog udara na oronuli standard građana, ostaje pitanje da li poreski sistem može biti podsticaj za veća ulaganja i razvoj preduzetništva u ovoj zemlji. Kinezima boja mačke nije važna ako dobro lovi miševe, pa su svoj komunistički, a potom i poreski, sistem tako podesili da u tu zemlju hrle investitori iz celog sveta. Neko će reći da je u kineskom slučaju odlučujuća niska cena radne snage. Da, ali oni su je porezima i doprinosima, kao u našem slučaju, mogli učiniti i skupom. Ali nisu.
Ako, međutim, Kina iz mnogo čega nije dobra za poređenje, šta je sa Slovačkom? Šta je ta naša prijateljska država uradila da joj dođu četiri najveće svetske fabrike automobila i da sada proizvodi 107 vozila po stanovniku. Najviše u svetu. Ima li to neke veze sa porezima i poreskom reformom. Verovatno.
Priče, aktuelnih, ali i bivših, ministara o tome kako će Srbija postati „balkanski tigar” poput dalekoistočnih, postaje u sadašnjim okolnostima više nego tužna ironija. Posledice svetske recesije, s kojom su se pojedini naši ekonomski zvaničnici gotovo sprdali, pokazala je svu ranjivost našeg celokupnog ekonomskog, pa samim tim i poreskog sistema.
Njime će se pozabaviti i MMF, ali iz sasvim drugog razloga, da osigura uredno vraćanje svojih zajmova, a nama je kao vazduh potreban sistem koji neće počivati na najmasovnijem oporezivanju siromašnih i koji će omogućiti veće investicije, zaposlenost, standard… a državu naterati, ako ničim drugim ono zakonom, da bolje i efikasnije radi za manje para. A to je mnogo više od puke pravičnosti.
Od sutra: Kako izbeći grčki scenario
Slobodan Kostić
[objavljeno: 20.05.2010.]
