Izvor: Politika, 28.Feb.2011, 01:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više o opstanku, manje o obećanjima
Koalicione vlade će još dugo biti izraz naše realne politike
Uvođenje višepartizma u Srbiji obeleženo je primenom većinskog izbornog sistema koji je nakon prvih koliko-toliko demokratskih izbora Socijalističkoj partiji doneo dvotrećinsku većinu. Tadašnja demokratska opozicija usmerila je svoju političku borbu na obezbeđivanje stvarnih demokratskih uslova za vođenje izbornih kampanja i izbora,ali i za uvođenje čistog proporcionalnog izbornog sistema. Glavni argument >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u prilog tome bila je težnjada se razbije izborni monopol vladajuće stranke uspostavljen većinskim sistemom i obezbedi što adekvatnijazastupljenost volje naroda. Opozicija je uspela u svojim nastojanjima i sada imamo na delu proporcionalni sistem koji po svojim izbornim rezultatima neminovno dovodi do koalicionih vlada koje su nestabilne i izraz surealnogodnosasnaga na našoj političkoj sceni.Ovakav način konstituisanja izborne volje u prvi plan dovodi manje stranke koje imaju tzv. koalicioni kapacitet ili bolje rečeno mogućnost stalnog ucenjivanja većih koalicionih partnera. Zato su sada naše koalicione vlade pre svega izraz izbornom voljom određenog i postignutog političkog kompromisa u kome se više vodi računa o njenomopstanku nego o poštovanju i ostvarivanju političkih načela i izbornih obećanja stranaka koje su se našle u koalicionom zagrljaju. Nije veliko iznenađenje što su koalicione vlade po svom kompromisnom i često neprincipijelnom ustrojstvu gotovo idealan politički teren za razgranavanje beskrupulozne političke trgovine.
Sada već možemo jasno videti ikoja je bila cena pridobijanja određenih stranaka u koaliciju. U našem političkom životu su izgubljene najznačajnije tekovine demokratije,a to je poštovanje elementarnih moralnih i građanskih normi i principa. Da li su koalicione vlade u proteklih deset godina doprinele stabilnosti našeg političkog života i promenile partitokratsku strukturu vladajućeg političkog sistema?Naprotiv, one su samo još više učvrstile sistem u kome se stvara čvrst partijsko-oligarhijski sistem i u kome se dešavaju neočekivani ali „politički realni” preokreti i lupinzi u kojima se gubi elementarna suština politike– poštovanje temeljnih političkih ideala i načela na kojima je zasnovana određena politička i socijalna organizacija društva. Koalicione vlade se mogu posmatrati i kao politički brakovi iz nužde u kojima se gube oni osnovni principi na kojima se koalicija i zasniva jer održavanje uspostavljenog realnog političkogpartnerstva postaje samo sebi cilj.
Srbiji je više nego ikada potrebna stabilnost i funkcionisanje institucija ali očigledno je da ovako strukturisane partitokratske koalicijenemaju politički kapacitet da trajnije stabilizuju demokratski sistem. Naprotiv, one samo dodatno razaraju demokratski potencijal društva i zato nije neočekivano da se sve češće može čuti zalaganje za ukrupnjavanje političke scene i stvaranje velikih dvopartijskih koalicija. Međutim, politička sudbina Srbije i dalje će biti vezanaza formiranje koalicionih vlada jer će i volja birača biti oblikovana proporcionalnim – verovatno personalizovanim-izbornim sistemom koji neminovno dovodi, nakon obavljenih izbora,do otvaranja političke pijace na kojoj su moguće i najneočekivanije političko-komercijalne kombinacije.Samo je pitanje koliko će stranaka učestvovati u ovom realnom političkom igrokazu.
Političko iskustvo našeg višestranačja je pokazalo da su nestale demarkacione linije koje su profilisale ovdašnju stranačku scenu. Način kako su stvarane naše koalicione vlade jepokazaoda i dalje funkcioniše univerzalni politički alibi o neophodnosti uvažavanja odnosa realnih političkih snaga.Tako je Srbija u proteklih deset godina opisala puni krug, od vladajuće stranke sa dvotrećinskom većinom u parlamentu,do stožerne stranke u današnjoj aktuelnoj proevropskoj vladajućoj koaliciji koja je često prinuđena da pravi kompromise na račun svoje spremnosti i sposobnosti da sprovodi stvarne i temeljne promene udruštvu. Zato delovanje koalicionih vlada često liči na trke ljudi kojima su vezane noge, zato njihovo kretanje više liči na puzanje nego na slobodan i odlučan hod. Koalicione vlade će još dugo biti izraz naše realne politike, a samo će se smanjivati broj koalicionih partnera, sve dok se ne stvore uslovi za tzv. velike koalicije. Nama je danas pre svega potrebno da imamo na delu politiku oslobođenu kompromiserstva, političke trgovine, partitokratije, politikukoja će se izdići iznad partijskih interesa i biti okrenuta pre svega sprovođenju opštih društvenih i socijalnih interesa.
*Publicista
Marinko M. Vučinić
objavljeno: 28.02.2011
