Izvor: Vostok.rs, 07.Maj.2013, 19:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Virus sreće
07.05.2013. -
U Rusiji tri četvrtine stanovnika smatra sebe srećnim. Takve podatke navodi u svom istraživanju Savezni centar za proučavanje javnog mnjenja. Svake godine broj ljudi zadovoljnih životom u našoj zemlji se naglo povećava.
Eksperti su ubeđeni da su tako visoki pokazatelji u prvom redu vezani za masovnu uverenost u budućnost. Jer društvo je najperspektivnije kada država otvara granice za raznovrsni razvoj, pruža razne mogućnosti za život, brine se o socijalnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << blagostanju čoveka. Što je više takvih mogućnosti, to je veći koeficijent sreće. Kada država nije u stanju da zadovolji potrebe aktivnog dela stanovništva za samorealizacijom, vera u srećnu budužnost nestaje, uveravaju stručnjaci. To može da se desi još zbog odustva tri osnovna faktora koji utiču na takozani indeks sreće, govori generalni direktor Saveznog centra za proučavanje javnog mnjenja Valerij Fjodorov.
- Postoje tri elementa koja su prisutna i to se tiče ne samo Rusije, već i većine drugih zemalja u svetu. Prvo je naravno prihod. U bedi teško je ipak biti srećan, ma kakav da si optimista. Drugi pokazatelj je zdravlje, pri tome ne objektivno, već subjektivno: da li se osećaš zdravim ili ne. I treće je naravno osećaj saučešća, tačnije koliko se osećaš u miru s asvetom, sa svojim susedima, rođacima, prijateljima, sugrađanima. Ako postoji osećaj da ne učestvuješ u životu tvoje zemlje i da se ona o tebi brine, ti možeš da utičeš na to šta se u njoj dešava, nivo sreće se povećava.
Pre nekoliko godina britanski istraživački centar Nju ekonomiks fondejšn je razradio Svetski indeks sreće. 2007. godine, kada je centar prvi put prikazao rejting, gornju poziciju je zauzela jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu – Vanuatu: mala ostrvska država istočno od Australije. A SAD u kojima je težnja ka sreći propisana u Deklaracii nezavisnosti kao jedno od neotuđivih ljudskih prava, nisu dospele čak ni među prvih sto. Sudeći po karti sreće koju su napravili Britanci, među liderima je već nekoliko godina Latinska Amerika. U prošloj godini ona je zauzela 9 od 10 prvih mesta, ustupivši samo drugo Vijatnamu. Kao što vidimo, države sa objetivno visokim standardom i demokratskim trdicijama uglavnom po sreći zaostaju za manje razvijenim.
Analitičari centra došli su do zaključka: pokazatelji ekonomskog rasta i razvoja ne odražava realno samoosećanje nacije. Ispostavilo se da ljudi sanjaju ne samo o bogatstvu, koliko o sreći i zdravlju. Zanimljivo je da po podacima kompanije Galup, u poslednjih nekoliko godina posalo je četiri put više srećnih u svetu. O čemu govore i poslednja sociološka anketiranja po Rusiji, gde 77% građana nivo sreće meri u prvom redu stanjem zdravlja. Na drugom mestu je srećan brak i uverenost u sutrašnjicu, i tek onda bogatstvo.
Sve to govori o nivou sopstvene samorealizacije, a nikako ne o sreći, smatra šef katedre za neuropatologiju i psihopatologiju fakulteta kliničke i specijalne psihologije MGPPU, magistar psihologije Natalija Zvereva.
- Čovek ne može da bude čitavog života srećan. U životu čoveka postoji nekoliko, možda mnogo, možda manje srećnih trenutaka koji su osnova za ocenu sebe kao uspešnog ili neuspešnog čoveka – i u smislu srećnog i ili nesrećnog. Meni se čini da u datim rezultatima pre imamo posla sa ocenom sebe kao uspelih ljudi, a ne srećnih. Zato što je sreća kratkovremeno osećanje.
Sreća je zarazna stvar, do takvog zaključka došli su stručnjaci Harvardskog i Kalifornijskog univerziteta. Po njihovom mišljenju, ako u okruženju čoveka prevlađuju dobronamerni i osmehnuti ljudi, njihov osećaj sveta se prenosi i njemu. Šta više, naučnici su izveli formulu zaraznosti sreće. Oprobavši ovu bolest jednom, čovek želi da dobije virus ponovo. Tako da možete da bolujete od sreće do mile volje.
Ljubov Kurjanova,
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/Neal./cc-by
.jpg)
