Izvor: Blic, 21.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Violina je zaista đavolski instrument
Violina je zaista đavolski instrument
Austrijski violinist, pedagog, umetnički direktor dva značajna festivala klasične muzike, onog u Šladmingu i Pajerbahu, osnivač Bečkog gudačkog kvinteta Tomas Kristijan, nedavno je nastupio kao solista uz Beogradsku filharmoniju u Violinskom koncertu Opus 47 Jana Sibelijusa. Na njegov poziv Beogradska filharmonija krajem jula odlazi na festivalsku turneju po Austriji.
'Ljudi leti vole da dođu na koncerte u prelepoj prirodi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Pajerbah se nalazi na poslednjim obroncima Alpa u Austriji, a 1900. to je bilo mesto susreta pesnika, slikara i kompozitora. Šenberg je tu proveo dva leta 1899. i 1903. tamo je upoznao buduću ženu, sestru kompozitora Aleksandra Fon Cemlinskog. Tu su napravljene fotografije Šenberga i Krajslera dok sviraju zajedno. Maler je tamo imao imanje, Gropijus kuću, Kokoška je dolazio. Ali, Pajerbah je poslednjih osamanest godina 'mrtvo slovo' i ja to festivalom želim da promenim. Festival u Šladmingu funkcioniše već trinaest godina jer postoji potreba da se bogata zimska ski-sezona leti zameni takođe nečim turistički atraktivnim. Mislim da je Beogradska filharmonija, sa šefom dirigentom Urošem Lajovicem, zaslužila moj poziv jer su se zvukom približili onom što zovemo 'toporkestra'. Kao da je prošla i depresija koja je kod muzičara bila prisutna tokom mog prethodnog boravka u Beogradu. Za ljude je bitno da imaju perspektivu, da imaju viziju svog umetničkog života', kaže za 'Blic' Tomas Kristijan, odgovarajući na pitanje kako je odlučio da upravo BF bude okosnica festivalskog leta u Austriji. Vama su se sve muzičke i koncertne perspektive otvorile kad, kao devetnaestogodišnjak, održite koncert u Karnegi holu! Kako je do toga došlo?
- Učitelj kod koga su me doveli prvo je rekao: 'Položi šaku na sto' a zatim, 'ovaj će postati violinista'. Počeo sam sa sedam da sviram, godinu dana kasnije imao prve koncertne nastupe i imao sreću da mi profesori budu izuzetni ljudi. Prvi od njih studirao je u Pragu, u jedno specijalno vreme, u prvoj polovini dvadesetog veka kad je Prag bio centar, violinistička Meka, i kad je bilo nezaobilazno usavršavanje Ševčikove tehnike. Moj učitelj bio je njegov učenik. Jedan drugi pedagog, rečima mi je objasnio tehniku sviranja što je unapredilo moje teorijsko znanje. Živeo je u Americi, gde je imao, kao i u Nemačkoj, koncertne agencije i tako je i moja karijera startovala tamo. Uskoro sam upoznao sve slavne dirigente i menadžere, i onda je Karnegi hol došao prirodno. Pre toga već sam nastupao sa velikim orkestrima kao što je onaj Bavarskog radija. Za moju karijeru značajno je i što sam 1977. tokom nastupa u Amsterdamu video plakat Univerziteta Južne Kalifornije, koji je nudio tri stipendije za radionicu legendarnog Jaše Hajfeca. Rok za prijavljivanje bio je već prošao, ali sam ipak poslao recenziju uglednog časopisa 'Fonofon' u kome je moja prva, tek izašla ploča stavljena u rang upravo Hajfecovog umeća. Deset dana kasnije zazvonio je telefon: 'Ovde Jaša Hajfec! Ko se to zevzeči sa mnom', upitao sam. A odande je iz slušalice, sa ruskim akcentom došlo: 'Kako to, mislite? Hoću da te čujem, dođi, mada je rok prošao'. Otkazao sam sve koncerte, a moji menadžeri su zaista poludeli: 'Sad ti je do studiranja kada smo na putu da te prodajemo nakon fantastičnog uspeha u Karnegi holu i posle američke turneje'.
Osim talenta violinisti je potreban i dobar instrument. Kako ste nabavili 'Guarnerius' violinu na kojoj svirate?
- Imao sam sreću da sviram samo na najboljim instrumentima. Pre ovog, imao sam violinu 'Santa Serafini' iz Venecije, koja je napravljena polovinom XVIII veka. Ova je 'Petrus Guarnerius', isto iz Venecije, iz 1825. Instrument je pripadao belgijskoj kraljici Elizabeti, onoj iz 1900. Kraljica se violine odrekla u korist tada najznačajnijeg belgijskog violiniste Karla Van Nesta, a kada je ovaj prestao sa sviračkom karijerom prodao je ljudima u čijoj sam vili održao koncert. Oni su mi je ustupili i sad je polako otplaćujem. Paganini je svojim talentom pokazao šta je sve moguće komponovati za violinu, kako se sve delo može izvoditi… Da li je i za vas violina pomalo 'đavolski instrument'?
- To je tačno. U Napulju postoji poznata porodica proizvođača violina, Galijano, čije su instrumente violinisti koristili kada bi ljudi bili bolesni, dobili besnilo ujedom neke životinje, ili pauka tarantule, uopšte, kad imaju veliku groznicu, leže i haluciniraju… Imali su specijalan 'ples' u šestosminskom totalno ludom ritmu, koji je sve luđi i luđi, brži i brži, pa bi bolesne osobe najednom bile otrežnjene, ustajale iz postelje, a njihovo stanje bilo znatno poboljšano. To je poznati 'tarantela ples'. Oni bi svirali i igrali oko bolesne osobe i tu stvarno postoji nešto dijabolično. Violina uključuje sve. To je najlepši instrument za sviranje, najlepši zvuk daje, takođe veoma je melodičan instrument a kad sviraš melodiju, kažem, uvek se iznova vraćaš na govor. Uvek kad 'fraziraš', moraš da misliš kako bi pevač otpevao tu frazu, kako on diše tokom tog čina, tako znaš koliki zamah gudala moraš da postigneš. To je veoma bitno za razumevanje muzike! Milorad Pavlović
