Izvor: Blic, 25.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vidim samo lepe stvari
Vidim samo lepe stvari
Na jučerašnjoj konferenciji u Centru 'Sava' novinarima su se obratili Emir Kusturica, proslavljeni reditelj koji je sinoć svečano i otvorio Fest, i počasna gošća Festa, čuvena glumica Ana Karina.
Ana Karina je, nakon što je izrazila svoje zadovoljstvo i čast prisustvom na Festu, govorila i o tome da je davnih 60-ih ovde snimala jedan film i da se raduje što se ljudi nisu promenili, što su ostali veseli i srdačni... A potom u razgovoru >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za 'Blic' Ana je govorila o nekim značajnostima iz svoje karijere.
- Pre svega, hvala svim rediteljima koji su imali poverenja u mene. Naravno, na prvom mestu je Žan-Lik Godar sa kojim sam snimila sedam filmova; naravno i drugima od kojih mnogi više nisu među nama, kao na primer Rože Vadim. Kad vas sudbina i profesija ukrste sa takvim ljudima i pruži takve šanse, onda je to zapravo veliki, veliki poklon, pre svega poklon u vidu uloga koje su mi obeležile ceo život.
Drugo, što mi se čini bitnim i u karijeri i u životu jeste moja puna koncentracija samo na lepe stvari, vidim samo njih. To, naravno, ne znači da i ono drugo nisam duboko proživela i pohranila u svom iskustvu, ali želim da ga odvojim. Ne da zaboravim nego da, kako bih vam rekla, oprostim. To je moj moto: živeti punom snagom i gledati u ono što jeste i što je bilo lepo - kaže gošća Festa.
Pomenuli ste svoje uloge koje su vam obeležile život - koja od njih najviše?
- Svaka uloga sam ja. Ona je deo mene a ja deo nje. I komične i tragične i ovakve i onakve... Ako ulogu ne osetim, ja je i ne prihvatam. Tim pre što sam vrlo tvrdoglava i sa svakom od njih se nosim s punim žarom. Dobri poznavaoci vašeg glumačkog opusa kažu da ste, iako ste se prirodno s godinama promenili, zadržali nepromenjen, očaravajući osmeh. Je li to vaš zaštitni znak?
- Dirnuli ste me. Ne znam kakav je, ali bismo mogli da kažemo da je osmeh moj zaštitni znak. Danas se često govori o amerikanizaciji evropskog filma. Kako gledate na to?
- Američki filmovi pune najbolje bioskopske sale u Francuskoj, a izgleda i u čitavoj Evropi. Priznajem, muka mi je od toga, od te brzine, površnosti, napetosti, najgorih vidova nasilja... Iskreno, više volim filmove o Ciganima kakve, recimo, pravi vaš Kusturica. Odnosno filmove prepune autentičnog unutrašnjeg naboja; čovek je i stvoren sa tim unutrašnjim nemirima i napetostima, emocijama koje su smisao i kad hoćemo i kad nećemo to da priznamo. Lično mislim da je ta amerikanizacija pogubna, ali takođe smatram da i tome ima kraja. Umetnost će već učiniti svoje. Verujete li u snagu umetnosti?
- Ne znam kada će francuski, evropski umetnički film zauzeti svoje pravo mesto, ali znam da hoće. Isto tako znam da to neće biti preko noći. Što se snage umetnosti tiče, ona je postojana i deluje čak i kad izgleda da je potpuno skrajnuta i bespomoćna. Uostalom, umetnost je, čini mi se, u mnogim jezicima imenica ženskog roda (smeh), a to nešto znači. Tatjana Nježić
