Izvor: Blic, 28.Okt.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veza sa zlom nalazi se u čoveku
Veza sa zlom nalazi se u čoveku
Iz kišnog Pariza, Enki Bilal je stigao, kako kaže, u sunčani Beograd, pravo u sajamsku gužvu, na štand 'Platoa' gde je promovisao svoj, uslovno rečeno, drugi album objavljen u Jugoslaviji. Prvi, 'Falanga crnog reda' izdale su 'Dečje novine', u onoj Jugoslaviji. Ovaj drugi 'San monstruma'( u Francuskoj objavljen 1998. godine) objavio je 'Plato'. Crtač stripa svetskog renomea, u Beogradu je boravio ovog jula povodom svoje izložbe u Francuskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kulturnom centru. Tom prilikom najavio je da snima i treći film, adaptaciju trostrukog albuma 'Trilogija Nikopol'. Bilalov debitantski film 'Bunker Palas' prikazan je na Festu 1990, a 'Ticho Moon' 1997. na Festivalu autorksog filma.
Razgovor počinjemo na temu filma koji se ne odvaja o Bilalovih stripova, jer junaci su isti, priča takođe, a tehnika…
'Ona je mešavina virtuelne i realne. Ima stvarnih glumaca, ali i crtanih junaka. Isto važi i za dekor. Rezultat će biti uspešan samo ako se ne bude videla razlika između ta dva sveta. Eto razloga što film traži dve godine priprema, četiri meseca snimanja i godinu dana postprodukcije. Premijera bi trebalo da bude 2003. godine. Za mene, izazov u svakom smislu.' Koja je tema filma, koji su realni glumci i na koji način uspevate da izbegnete zamku neemotivnosti, čestu kod savremenog animiranog filma?
- Prvo da kažem da iza virtuelnih likova postoje realni glumci koji će doprineti životnosti. Nikopola igra istočnonemački glumac Tomas Krečman, poznat po ulozi u 'Pijanisti' Romana Polanskog. 'Ženu zamku' tumači Linda Ardi, ne mnogo poznata glumica, ali meni veoma zanimljiva. U filmu igra i Šarlota Rempling. Oni su glavni protagonisti. Ostali su egipatski bogovi, kao i moj barokni svet iz 'Trilogije'. Producent je francuski, 'Šarl Gaso' koji je svojevremeno pomogao da se završi moj film 'Bunker Palas'. Moram da vam kažem i ovo: producent je mene tražio, a ne ja njega. Projekat je unapred prodat u više zemalja. Postprodukcija je japanska. Budući da je reč o naučno-fantastičnoj bajci, ko na kraju pobeđuje? Dobro ili zlo?
- Kraj je pomalo ciničan. Ali, da kažem, ipak pobeđuje dobro. Film je slika današnjeg sveta prebačenog u budućnost, s neizbežnom ljubavnom pričom, ali u troje.
Istovremeno, čujemo, radite i na nastavku stripa.
- Da. Može se reći da pre podne crtam, a popodne snimam. Kjučna karakteristika i jednog i drugog medija kojim se bavite jeste univerzalnost jezika i teme. Kako ste je dokučili?
- Sama činjenica da sam se u devetoj godini iz jedne zemlje - tada Jugoslavije, tačnije Beograda, gde sam rođen - preselio u drugu - Francusku, gde sam se školovao i gde radim, donelo mi je svest o veličini zemaljske kugle ali istovremeno i o njenoj krhkosti. Za razliku od mojih francuskih kolega, možda ja nosim u sebi balkansku specifičnost. Jer balkanski čovek, vazda kroz istoriju, menja mesto boravka. Vazda se negde seli. Nisam od onih koji misle da ovaj vek počinje 2001. ili '11. septembra', za mene novi vek počinje padom komunizma, rušenjem Berlinskog zida, i nažalost jugoslovenskom dramom. To su teme koje mi se nameću. Ja ih ne tražim - one idu ka meni. U pogledu tehnike, bliski ste slikarstvu.
- Da, svestan sam toga. Ja sam klasičan majstor crtanja, i mogu vam reći da se u elektroniku - kojom radimo film - uopšte ne razumem. Učim. Volim nove stvari. Nadgledam, i svakodnevno sarađujem sa 70 grafičara koji rade na mom filmu. Spomenuli ste prošli put da će i Žan-Luj Trentinjan igrati u 'Trilogiji'.
- Da, ali ne baš igrati. Naime, jednom junaku sam pozajmio njegov lik - lik iz 'Bunker Palasa'. Dakle, reč je o inovaciji: Trentinjan je oživljen crtežom. Sličnost je uzbudljiva. Pomalo izbacuje iz koloseka. A čiji je glas?
- Budući da je film na engleskom, Žan-Luj Trentinjan nije hteo da učestvuje u sinhronizaciji, jer ga loše govori, ali će se njegov glas čuti u francuskoj verziji. Na koji način uspevate da izmirite francuski racionalizam i balkansku iracionalnost?
- Vrlo jednostavno. Ja sam samo pola Balkanac. Majka mi je Čehinja i taj gen temperira balkanski temperament. Teško je analizirati sopstveni rad. Pokušavam to da izbegnem. Ali, eto, volim mešavinu vruće-hladno. Što se vidi i po naslovima mojih stripova 'Plava krv' ili 'Hladan Ekvator'. Da li vam prelaženje s realnih glumaca na virtuelne predstavlja bilo kakav problem u radu?
- Premeštanje jednog lika u drugi toliko je radikalno, toliko živo i novo da me ne opterećuje potreba za sličnošću. Hteo ne hteo, rad na filmu se odražava u stripu. Ne znam da li će odraz biti dobar ili loš, ali taj izazov je veoma uzbudljiv. Kao što je uzbudljiva i upotreba umetnosti kao vektora apsolutnog zla. Možete li objasniti kako u umetnosti koristite zlo?
- Znači korisiti umetnost u cilju stvaranja što većeg zla. Po meni to je savršena umetnost. Jer, veza sa zlom je u čoveku. Ali, da se razumemo, nije to moj stav. To je stav jednog mog junaka. A koje je vaše mišljenje, odnosno funkcija stripa?
- Sasvim suprotno, naravno. Bili ste predsednik žirija konkursa 'Muškarac, žena, grad' na kome je učestvovalo 204 naša strip crtača. Može se reći da imate dobar uvid u našu strip scenu. Šta o njoj mislite i da li eventualno planirate predavanja na nekoj od beogradskih akademija?
- Srpska strip scena svakako ima budućnost, a što se tiče kontakata sa akademijama, nisam ih imao u tom smislu, možda i zato što ja zaista u Beograd dolazim na prečac, i na kratko. Milena Marjanović
