Izvor: Blic, 07.Maj.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veza sa SRJ nije burek bez mesa
Veza sa SRJ nije burek bez mesa
Nedavna ocena šefa diplomatije BiH Zlatka Lagumdžije da je Sporazum o paralelnim i specijalnim vezama SR Jugoslavije i RS 'burek bez mesa' premijeru Republike Srpske Mladenu Ivaniću se, kako kaže za 'Blic', 'uopšte ne sviđa' i smatra je čak 'pomalo sirovom'.
- Po mom mišljenju, ovaj sporazum je istorijski dokument koji je dao pravo da dva dela istog naroda čvrsto sarađuju, bez obzira na države u kojima žive. Krajnje reprekusije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Sporazuma će se osetiti u istorijskom periodu. Sada sledi izrada aneksa i mislim da će nakon toga u 'bureku' biti jako mnogo mesa - kaže Ivanić. Povodom prvih sto dana Vlade i ocena da su donete mnoge restriktivne mere, ali i kritika kako one ne doprinose poboljšanju socijalnih prilika u RS, Ivanić podseća na svoju izjavu s početka mandata da je 'RS praktično bankrotirala'.
- Na sve strane su dugovi - u elektroprivredi, robnim rezervama, naftnoj industriji, prema inostranstvu po osnovu kredita, prema stanovništvu po osnovu stare devizne štednje. Kada se sve sabere, vrednost duga u RS iznosi oko četiri milijarde maraka. Ova Vlada neće voditi politiku širenja prava i politike koja se ne može izvršiti. Svesni smo rizika i činjenice da to utiče na popularnost. Međutim, RS mora svoditi potrošnju i mogućnosti u realne okvire. Privatizacija mora biti mehanizam da se RS izvuče iz ovog stanja, jer sve drugo znači da se i dalje tone u propast. Utisak je da privatizacija stagnira. Mogu li učinjene kadrovske promene da ubrzaju proces?
- Može se steći utisak da privatizacija ide sporije. Ali, podsetiću da je u vreme ove vlade završena vaučerska privatizacija, više nemamo državnih preduzeća. Sada je u toku proces provere grešaka, a već za mesec dana počinju sazivanja skupština akcionara i registracija novih vlasnika preduzeća. Istovremeno, veoma ćemo ubrzati proces prodaje preduzeća za gotovinu. Ključna politika Vlade je ubrzanje procesa privatizacije. U narednih nekoliko dana očekuje se izdavanje knjige sa spiskom sto preduzeća koja će biti ponuđena za prodaju na domaćem i inostranom tržištu.
U ovoj godini najveći deo kapitala se mora privatizovati, a ovih dana očekujemo i formiranje fonda za mikrokredite koji bi trebalo da pomogne projekte samozapošljavanja. Uskoro će biti potpisan sporazum sa nemačkom vladom da se kreditiraju mala i srednja preduzeća i stambena izgradnja. Kada očekujete donošenje Zakona o saradnji sa Tribunalom? - Zakon se, nakon pripremljenog Nacrta koji je dostavljen Haškom tribunalu, ponovo nalazi u Vladi RS, odnosno Ministarstvu pravde, koje analizira primedbe Tribunala. Očekujem da bi zakon u obliku Nacrta mogao doći veoma brzo, za sedmicu, najkasnije dve. Kako će Vlada reagovati na insistiranja Tribunala da je neophodno što skorije hapšenje Radovana Karadžića i Ratka Mladića?
- Prema informacijama kojima raspolažem, nijedna osoba koje se nalazi na javnim optužnicama ne boravi na teritoriji RS. Pretpostavljam da će Tribunal na tome posebno insistirati, a nakon usvajanja Zakona o saradnji sa Tribunalom znaće se i okviri i pozicije Vlade RS i RS u celini. Tada će se detaljnije moći odgovoriti na ova pitanja. U razgovorima sa glavnim tužiocem Karlom del Ponte insistirao sam na tome da je slika koja se stekla u javnosti o Haškom tribunalu, posebno u RS, da je ovaj sud jednostran. Ključni argument za to je činjenica da je skoro celo ratno rukovodstvo RS optuženo za ratne zločine, a da se, s druge strane, na javnim ili tajnim listama Tribunala ne nalaze ključne ličnosti iz reda bošnjačkog i hrvatskog naroda. Vlada RS ne veruje da je samo jedna strana bila u poziciji da učini eventualne ratne zločine. Mislimo da je ratnih zločina bilo na svim stranama, a da to onda podrazumeva i odgovornost najviših funkcionera bošnjačkog i hrvatskog naroda tokom rata. Očekujemo da se konačno ispuni obećanje i da jedan broj tih funkcionera bude optužen za ratne zločine. Danas se u Banjaluci postavlja kamen-temeljac za izgradnju Ferhad-pašine džamije, a u planu je izgradnja još šest džamija u gradu. Kakav je vaš stav?
- To je proces o kojem se priča već dugo i javnost u RS i Banjaluci odavno zna da će se taj religijski objekat graditi. Moje mišljenje je da verski objekti treba da se grade i tome ne pridajem gotovo nikakav poseban značaj i smatram to normalnom aktivnošću. Svaka religijska zajednica ima pravo da gradi svoje verske objekte, pa tako i islamska. Svakako će najavljeni radovi izazvati određene tenzije, ali ne očekujem neke velike probleme. Što se tiče najavljene izgradnje ostalih džamija, ne mislim da ijedna institucija na ovim prostorima ima toliko sredstava da može da napravi toliko široku investicionu aktivnost, jer bi u pitanju bili brojni milioni maraka. Mislim da u izgradnji verskih objekata treba uvesti red i biti realan, a ne koristiti ih kao neku vrstu političkih poruka. Religijskim objektima ne treba davati nikakav politički značaj, jer će to dovesti do zloupotrebe religije. A zloupotreba će biti ako se sve to bude koristilo za dokazivanje ko je pobednik u ovom ratu. Mislim da pobednika nema i to pitanje samo može da otvori stare sukobe. Koliko je zabrana OHR da se društveno zemljište dodeli za izgradnju kuća i stanova uticala na rešavanje problema izbeglica i raseljenih?
- Ta zabrana je velika greška. Problema sa povratkom nije bilo tamo gde je postojala mogućnost da stanovništvo koje je želelo da ostane u RS gradi i ostane na tim područjima. U tim regijama ima i povrataka, ali i izgradnje objekata od strane onih koji su želeli da tu i ostanu. Zbog toga mislim da je odluka OHR-a formalna i nisam siguran da koristi konceptu povratka. orijana đuđić
