Izvor: Politika, 11.Jul.2015, 22:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vera kao političko oružje
Savremni trenutak nudi najmanje dva očigledna primera za lice i naličje fenomena političke upotrebe vere: Islamska država (ID) i papa Franjo. No, bilo bi preterano reći da je to specijalitet modernog doba – da je religija iskorišćavana, a njeni temeljni postulati izvrtani zarad političkih ciljeva videlo se često tokom istorije. Pozivanje na „izabranost” od strane više sile bilo je savršen izgovor za preimućstvo nad pravim i izmišljenim protivnicima, ali ponekad i zgodan temelj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za postizanje, suštinski, pozitivnih ciljeva. Samo u toku nedelje za nama novinski stupci i televizijksi prilozi bili su začinjeni izveštajima o zverstvima ekstremista ID, dok je na drugom kraju sveta, u Južnoj Americi, top tema poseta pape Franja koji je dosad pokazao više veštine i trezvenosti negoli nekakvi političari od karijere.
LAŽNO PREDSTAVLJANJE SAMOZVANIH BRANILACA ISLAMA: Pretenciozno uzimanje tapije na ime „islamska država” i proglašavanje nekakvog „kalifata” natopljenog krvlju bilo je jasan znak da će vera odnosno njeno izvrtanje biti karta iz koje će ID crpeti autoritet. Orijentalisti upozoravaju na opasnu klopku u koju upadaju mediji kada o jednoj agresivnoj i destruktivnoj organizaciji izveštavaju kao o Islamskoj državi, a njene pripadnike nazivaju džihadistima. Niti u njima ima ičega od čistog islama, reći će, niti džihad ima ikakve veze sa njihovom zlodelima.
Matrica po kojoj funkcioniše ID je u suštini veoma jednostavna. Indoktrinacija sledbenika parcijalnim, i uglavnom pogrešno interpretiranim, islamskim učenjem čime se stvara tenzija između „nas” – pravednika i „njih” – nevernika. U pojednostavljenom sistemu mnogo je lakše funkcionisati, a šrafovi te goleme konstrukcije mnogo su podložniji manipulaciji.
Iza kulisa bitke za veru je cela mašinerija, nimalo gadljiva na novce i luksuz mrskog Zapada protiv kojih se tobož bore. Pljačkaški pohodi, ucene i šverc nafte napunili su kasu „kalifata” i ID je postao najbogatija teroristička organizacija današnjice.
Kako to obično biva u ovakvim konstalacijama najgore prolaze oni koji su najmanje krivi. Pripadnici muslimanske zajednice na Zapadu, na koje je stavljena stigma još posle terorističkih napada na SAD 2001, još izazvijau podozrenje a ljudi ih podsvesno povezuju sa zločincima koji se zaklanjaju iza islama. Ne pomažu tu ni sva javna odricanja i osude samozvanih džihadista, za zapadnu civilizaciju teroristi će i dalje imati tamne oči i put.
POLITIČKI GENIJE NA ČELU CRKVE: Još jedan marketinški trik ili stvarni genije, dilema je između koje se pletu najrazličitije priče o liku i delu pape Franja. Neki će sumnjičavo odmahnuti glavom i reći da njegova uloga u vojnoj hunti u Argentini nije do kraja razrešena, te da je sve ono što čini a o čemu nas ovabeštavaju najuticajniji globalni mediji – tek deo još jedne belosvetske zavere. A šta kažu činjenice?
Prvo i možda najvažnije – pontifeks je ukazao na važnst klimatskih promena za sudbinu čovečanstva i pozvao ljudski rod da zaustavi bespoštednu ekploataciju prirode. Dalje, susreo se sa transrodnom osobom, oprao noge muslimanskoj ženi, pokazao pomirljiv stav prema seksualnim manjinama („Ko sam ja da sudim gej osobama”)...
Ono čime verovatno privlači najveću pažnju ipak je diplomatska aktivnost. „Uvek je bio pasionirani čitalac štiva o međunarodnim odnosima”, posvedočiće njegov poznanik iz mladosti.
Vešto koristeći svoj autoritet kao predvodnika 1,2 milijarde katolika papa Franjo je isplivao kao jedan od ključnih brokera u diplomatskom prodoru u odnosima Kube i SAD. Diplomatska aktivnost Svete stolice nije međutim uvek i nužno uspešna. Jedan od tvrđih oraha verovatno će biti Kina sa kojom Vatikan od 1951. ima spor oko načina imenovanja biskupa za oko 12 miliona kineskih katolika. Iako će to biti težak i dug put, neki ustupci su već napravljeni na obe strane. Papa nije primio Dalaj Lamu dok je boravio u Rimu što je u Pekingu dočekano sa odobravanjem, a kineski predsdnik Si Đinping je dao zeleno svetlo za prelet papskog aviona kroz kineski vazdušni prostor – prvi put da je nešto takvo dozvljeno papi.
ZLE ČIKE IZ VATIKANA: Kakva bi to priča o Vatikanu bila a da nije začinjena sočnim detaljima i teorijom zavere? Doprinos ovom trendu je možda i nehotice protekle nedelje dao „Vikiliks” objaviviši tvit: „Saudijci Vatikanu: Pomozite nam da svrgnemo Asada i pobrinućemo se da hrišćani budu pošteđeni odmazde” uz prateći dokument na arapskom. Tviter je eksplodirao i poznavaoci ovog jezika su odmah ukazali na greške u prevodu.
Tekst saudijske depeše o sastanku diplomata dve strane, istina, jeste govorio o potrebi da se zaštite „svi sinovi i ćerke Sirije različitih vera”, a sugeriše se i neophodnost promene vlasti u Damasku. „Vikiliksova” interpretacija je ipak preterana i unosi zaverenički ton kakvog u depešama nema. Dosadašnji legat Asanžove organizacije, i potreba da se suština sažme u 140 slovnih znakova koliko Tviter dozvoljava – ipak predstavljaju olakšavajuću okolnost.
