Izvor: Blic, 23.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velike štete od naše svađalačke naravi
Velike štete od naše svađalačke naravi
Ovaj svet je ispunjen raznim mirisima, ali sa knjigom lepše miriše. Vi koji ste došli na današnje otvaranje Uskršnjeg salona knjige, koji za nas priređuje Udruženje knjižara i izdavača Jugoslavije, uzmite izložene knjige u ruke i pomirišite ih. I nanovo se uverite koliko s njima ovaj svet lepše miriše. Dragi prijatelji, učite decu da se napajaju mirisima knjiga i da tumače njihova crna slova, čak i ako im se u prvi mah >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << učini da im se ona ne sviđaju. Kupujte knjigu jer bez nje i bez onih koji pišu, štampaju i prodaju nema ni imena ni prezimena. Dokle god knjigu kupujemo, znamo da nismo umrli od gladi i da smo još živi. Život sa knjigom je život u mirisima - rekao je akademik Dragoslav Mihailović ('Kad su cvetale tikve', 'Čizmaši', 'Petrijin venac'...) otvarajući juče Uskršnji salon knjige u Domu sindikata.
Odgovarajući, u razgovoru za 'Blic', na pitanje koji i kakvi mirisi se danas šire ovim prostorom, sa knjigom ili bez nje, Mihailović je rekao da, u svakom slučaju, iz knjige uvek izbijaju mirisi mira i svojevrsnog blagostanja.
'Jednostavno, kad uzmemo knjigu u ruke osećamo se bolje bez obzira šta se oko nas dešava. Mislim da je to, prosto, večno osećanje u susretu sa knjigom. Ona je adekvatna svakom društvenom trenutku. I uvek je dobar čovekov saradnik i prijatelj.' Mislite li da knjiga ima snagu da ublaži teskobu ili osećanje neizvesnosti koje je, na izvestan način, dominantna crta sadašnjeg društvenog trenutka na ovim prostorima?
- Ona uvek popravlja ljudsko raspoloženje kakvo god da je stanje u jednoj državi, u jednom narodu. Ako pogledate velike ruske romane i veliku rusku književnost XIX veka, morate zaključiti da se ona rađala u trenucima velike nesreće i velikog nazadovanja ruskog naroda. To isto se može reći i za, na primer, život u Crnoj Gori kada je nastajao Njegošev 'Gorski vijenac'. Dakle, najbolje knjige se mogu rađati u najneprijatnijem i najtragičnijem trenutku za život jednog naroda. I, one uvek deluju na valjan način, ma kako to neprimetno izgledalo.
Poštuje li se danas knjiga?
- Teško je govoriti o poziciji knjige ako znate da narod jedva sastavlja kraj sa krajem. Ali, ona se ipak, ovako ili onako, i prodaje i poštuje i čita. Ne delim pesimistička mišljenja kada je reč o daljoj sudbini knjige. Jer, iza toga uvek stoji u osnovi dobro primanje literature. U kojoj meri, po vašem sudu, savremena srpska književnost detektuje goruća društvena pitanja?
- Ta stvar je problematična po definiciji. Jer, veliko je pitanje da li književnost uopšte treba da detektuje društveni trenutak. Ona to na jedan posredan način svakako čini, ali to nije njen osnovni zadatak. Druga je stvar što mi živimo na burnom području, pa nam i književnost obiluje takvim temama, ali njen osnovni zadatak jeste da stvara umetnost ili makar da teži tome. Da li se i vaš novi roman, koji tek treba da izađe iz štampe, bavi temom, koja je karakteristična za brojna vaša dela, a to je Goli otok?
- To je bila tema koja je meni zapravo bila iznuđena time što sam, svakako ne svojom voljom, bio zatočenik Golog otoka. Više puta sam govorio o tome da se o toj temi nikada neće na valjan način pisati. No, mislim da se može reći da sam ja tu temu završio, što ne znači da joj se, ako me zdravlje i glava posluže, neću vraćati. Moj novi roman zove se 'Treće proleće', a nastavak je moje pripovetke 'Treće proleće Srete Petronijevića' iz knjige 'Uhvati zvezdu padalicu'. Nije li to priča o mladom zastavniku Udbe koji se leči od tuberkuloze?
- Dok je u priči bila reč o tome u nastavku se govori o njegovoj rehabilitaciji i o tome kako on postaje uspešan i bogat advokat u Beogradu. Roman prati njegov život do 1980. godine. I ne bi bilo uputno da vam više govorim o tome. Opredelili ste se da sami budete svoj izdavač. Šta vas je motivisalo na takav korak?
- Opredelio sam se da svoju osamnaestu knjigu štampam privatno iz prostog razloga što sam nezadovoljan stanjem u našem izdavaštvu. Jednostavno, narodski rečeno - ne radi se dobro, a nema potrebe da to sada elaboriramo. A kako gledate, i kao pisac i kao akademik i kao čovek, na budući razvoj događaja na ovom prostoru?
- Nikada se nisam bavio proročkim radom. Politika nije moja opsesija. Ali, i u najtežim trenucima imao sam predstavu o tome da će se život okrenuti nabolje. Odnosno, da ćemo se mi, Srbi, time ne isključujem pripadnike drugih naroda na ovom terenu, izvući. Lično sam veoma zadovoljan što se dogodio 5. oktobar, iako sadašnji događaji deluju zbunjujuće. Šta vas zbunjuje?
- Te svađe koje gledamo u krugovima koji vode ovu zemlju zapravo potiču od one osobine Srba koja od vajkada postoji. O tim svađalačkim osobinama svih Slovena, ne samo Srba, postoje podaci od davnina. Nažalost, tako je uvek bilo. Pa, ipak, smatram i nadam se da će neke bolje naše osobine, kojih nije mnogo, i to se mora reći, prevladati. Sem tih nekih nejasnoća zbunjuje me i to što, na primer, ideja jugoslovenstva i dalje postoji, iako je već odavno jasno da je ona gotovo fatalna po srpski narod. No, mislim da će se narod izvući iz nevolja. Tatjana Nježić
