Izvor: Politika, 30.Avg.2012, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Većina u BiH protiv mešovitih brakova

Profesor Filozofskog fakulteta u Banjaluci dr Miodrag Živanović smatra da odnos prema „mešovitim brakovima” odslikava stepen bolesti društva u celini

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Kako posle svega što se događalo po Bosni i Hercegovini stoje stvari sa mešovitim brakovima, sasvim normalnoj pojavi u jugoslovenska vremena, temaje istraživanja koje je uradila nemačka Fondacija „Fridrih Ebert”.

Ništa neobično za današnja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vremena oštrih podela tri konstitutivna naroda – Bošnjaka, Hrvata i Srba – većina je protiv: 48,4 odsto. Potvrdno je odgovorilo 41,4 odsto ispitanih, dok 10,2 odsto „ne zna” ili je odbilo da odgovori. 

Ispitivanje je obavljeno na uzorku od 995 osoba.

Ispitanici koji su se protivili sklapanju mešovitih brakovauglavnom su te brakove na startu osuđivali na propast, jer su razlike prevelike. Takođe tvrde da takvi brakovi nisu nikada bila preterana karakteristika BiH. Tu se kao važna prepreka pojavljuju rat i stradanja koja su iz njega proizašli, navedeno je u studiji koja je nedavno predstavljena u Banjaluci.

Prihvatljivost mešovitih brakova najizraženija je kod najmlađe kategorije ispitanika, a raste porastom obrazovanosti onih koji su bili uključeni u ankete – što je ohrabrujuće, konstatuje se u studiji.

Odgovori se razlikuju zavisno od toga da li ispitanici žive u RS ili FBiH, načina kako se etnički izjašnjavaju, od visine prihoda, stepena obrazovanja, ali i od toga da li žive na selu ili u gradu.Drugim anketnim pitanjem: „Da li mešovitim brakom smatrate brak sklopljen između pripadnika i pripadnica različitih nacija, a iste veroispovesti”, proveravalo se da li u uslovima jačanja uloge vere u društvu isto religijsko opredeljenje može da prevlada različito etničko poreklo bračnih partnera i utiče da takav brak ne bude percipiran kao „mešovit”.

U ovom slučaju 51,9 odsto ispitanika istaklo je da ovakav brak ne smatra „mešovitim”, a 32,9 odsto smatra da je brak sklopljen između pripadnika i pripadnica različitih nacija iste veroispovesti „mešoviti brak”. 

Studija konstatuje da nijedna od tri konfesije u BiH nije blagonaklona prema ovim brakovima.

Profesor Filozofskog fakulteta u Banjaluci dr Miodrag Živanović smatra da odnos prema mešovitim brakovima odslikava „stepen bolesti društva u celini”.

„Brojne su nedoumice kojima se može označiti priroda i funkcionisanje bosanskohercegovačkog društva, apsolutizacije etničke matrice, diskriminacije, redukcija ljudskih prava isključivo na kolektivna”, kaže za „Politiku” dr Živanović.

„Ovakve odrednice ukazuju na mnogo toga, a ponajpre na onu dobro znanu činjenicu da u BiH ne žive ljudi nego Bošnjaci, Srbi i Hrvati, pa čak i oni koji se tretiraju kao ’ostali’. Takav je ustavni, ali takav je, nažalost, i ovdašnji životni poredak. Negde na marginama tog poretka nalazi se i struktura – nesrećno i nespretno imenovana kao mešoviti brakovi”.

Živanović dodaje da o tome svedoči i analitika fenomena zvanog „mešoviti brakovi”.

„Jedan deo ovih svedočenja dopire i do različitih uzroka, pokazujući da se kroz ovu populaciju prelamaju ukupni društveni odnosi. U tom prelamanju pokazuju svoja, manje-više, neljudska lica”.

Živanović je ocenio da se u takvim okolnostima čak i ono što bi trebalo da bude najdublje ljudsko – ljubav – pretvara u svoju suprotnost.

„Sasvim je verovatno da simptomi ove bolesti posredno ukazuju i na moguće terapije, pa možda i na kakve-takve šanse za ozdravljenje”.

Boro Marić

objavljeno: 31.08.2012.

Nastavak na Politika...