Izvor: B92, 23.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veći izvoz od uvoza
Beograd -- U 2005. Srbija je prodala strancima hrane za 943, a kupila za 790, ostvarivši rekordan suficit od 153 miliona dolara.
"Politika" piše da su izvozni rezultati poljoprivredno-prehrambenog sektora postali su posebno dinamični tokom 2004. godine kada je strancima prodato robe za 823 miliona dolara, što je najviše od raspada SFRJ. Istovremeno, uvoz je bio, takođe, rekordan - 866 miliona dolara. Već 2005. ti rezultati su nadmašeni.
Izvezeno je hrane u vrednosti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od 943, uveženo za 790, napravivši rekordan suficiti u razmeni sa svetom od 153 miliona dolara. Ostvarenim rezultatima poljoprivreda Srbije je realizovala oko 30 odsto BDP u izvozu. Kvalitet tog rezultata jeste suficit u razmeni sa EU, što je jedinstven slučaj među zemljama u tranziciji.
Od januara do maja 2006. godine ostvaren je izvoz u vrednosti od 363, uvoza od 337 i suficit od 26 miliona dolara. Najvažniji proizvodi u izvozu ove godine jesu rafinisani šećer (prodato 112.000 tona u vrednosti 74,5 miliona dolara) i merkantilni kukuruz (471.646 tona, 53 miliona dolara) plasirani su na prvom mestu, odnosno, na drugom mestu među 100 proizvoda domaće privrede prema ostvarenoj vrednosti u izvozu.
U uvozu dominira grupa „nekonkurentnih proizvoda” – sirova kafa, citrusi i tropsko voće, sa sve prisutnijim proizvodima iz umerenog klimatskog područja. Posmatrano po grupama proizvoda, proizvođači voća i povrća, stočarski proizvodi i duvan sa prerađevinama imaju deficit u saldu spoljnotrgovinske razmene.
Samo u uslovima održivog rasta svoje proizvodnje poljoprivreda Srbije može ostvariti dinamičan rast izvoza. Procene ukazuju da rast poljoprivredne proizvodnje od šest do osam odsto u trogodišnjem periodu obezbeđuje izvoz od preko dve milijarde dolara. Neophodno je i definisati razvojne prioritete zasnovane na strategiji izvoza.
Za povećanje izvoza na kratak rok potrebna je afirmacija na međunarodnom tržištu, komparativne prednosti Srbije u proizvodnji biološki zdrave hrane, visokog kvaliteta sa geografskim poreklom, proizvedene na tradicionalan način, posebno ranog voća i povrća, prerađevina od voća (sokova, džemova, pekmeza i marmelada), mesa i prerađevina, alkoholnih pića (vina i voćnih rakija), biljnih masti i ulja, šećera i ostalih proizvoda. Organska poljoprivredna proizvodnja treba u izvoznoj ponudi da ima poseban značaj. Istovremeno, neophodno je definisati, pored klastera za određene proizvode, i operativne strategije na nivou robe ili robnih grupa, kako bi se u većem stepenu iskoristio povoljan preferencijalni status na tržištu EU i sve povoljnosti Sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu, a u cilju dinamiziranja izvoza i dobijanja većih proizvodnih i izvoznih kvota u završnoj fazi pregovora o pristupanju EU.
