Izvor: Blic, 07.Okt.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Važno je da se narod dozvao pameti
Važno je da se narod dozvao pameti
Popularni jugoslovenski glumac Petar Kralj bio je, kako sam kaže, uz svoj narod, tog istorijskog 5. oktobra. Stajao, gurao se, gutao suzavac...
'Bio sam blizu glavne pošte. Dešavalo se, kratko rečeno, sve i svašta. gledali smo pentranja, navijali, vikali: 'Gotov je', 'Puko je ko zvečka', komentarisali međusobno...Kad su nas zagušili onim suzavcima potrčali smo ka televiziji, iz tog pravca pojavila se nova grupa onih koji su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ispucavali te suzavce i mi smo utrčali u jednu krojačku radnju. Čudni su ti suzavci, ili možda čak bojni otrovi, ne znam, još i sada me peče grlo i imam gadan ukus u ustima. Čudim se da su policajci uopšte ispalili taj gas kad su znali da će se zagrliti sa istim tim ljudima. Pa, i oni imaju decu i sigurno bi voleli da i njihova deca žive pristojno u ovoj zemlji. I vojnici su mladi ljudi od dvadesetak godina, zašto bi oni išli puškom na svoje roditelje i vršnjake. Verujem, da bi i njima odgovaralo da žive bez stalnih pretnji, strahovlada, uz loš standard.' Kako su se ljudi, po vašoj proceni, ponašali te noći? Jesmo li se ponašali civilizovano?
- Čuo sam da je čovek koji ima privatnu radnju, odnosno kiosk davao besplatno svoje artikle, a posle ponoći došli su neki drugi ljudi i sve mu razbili. U ovakvim situacijama valja izbeći to sitnošićardžijsko i jeftino ponašanje. Međutim, uprkos nekolicini loših primera mislim da smo se pokazali kao civilizovan svet. Koliko mi je poznato niko nije umro od prostrelnih rana. Jedna devojka je stradala nesrećnim slučajem, jedan čovek je umro od srca i ima izvestan broj ranjenih. Moram priznati da sam se sve vreme silno bojao da će nam neko nešto podmetnuti u tom smislu. Kakva je vaša procena o budućem ponašanju doskorašnjeg predsednika Miloševića?
- Već dugo ga doživljavam kao nešto suvišno, a sa osećanjem velike moći. Oličenje korupcije. Mehanizmima te korupcije bavio sam se u predstavi 'Na čijoj strani' čija se radnja dešava u vreme fašizma. Znate, dosta sam se bavio sportom i navikao da uprkos maksimalnim sopstvenim naporima možeš da izgubiš utakmicu. Posle toga pružiš ruku pobedniku. E, sad je pitanje koje zaključke treba da izvučeš iz tog poraza.
Koje?
- Po mom uverenju prvo treba analizirati sebe, i pokušati da pronikneš u ono što je protivniku omogućilo pobedu. To bi zapravo značilo da je on trebalo prvo da pruži ruku Koštunici. Međutim, on se potpuno mimoišao sa sopstvenim narodom, unazadio nas, deset godina poraze proglašavao za pobede i još trista čuda. Šta zapravo znači pobeda DOS-a?
- Pre svega veliku nadu. Ne treba misliti da će biti sve lako i preko noći. Daleko od toga Ali, ovi ljudi iz DOS-a su od nauke, oni će valjda preduzeti prave korake. Za mene lično to znači da kada budem pozvao komšiju da očistimo dvorište da ćemo to i uraditi, a ne da bljujemo i psujemo, a da se ne hvatamo za metlu i čekamo da nam to neko uradi. Znači i činjenicu o osvajanju smenljive vlasti. Na osnovu vašeg profesionalnog i ličnog iskustva kakvo biste odgovorili na pitanje šta sad?
- Hm, ja, istina, imam dosta godina, ali ne bih rekao da imam dosta iskustva... Pa, ipak?
- Znate, odavno ne dozvoljavam sebi euforični optimizam. Međutim, sada se istinski nadam da će se uspostaviti (neću da govorim o pravnoj državi) pravi sistem vrednosti. Da će se ljudi posvetiti svojim poslovima i raditi ono što najbolje umeju. Ceniće se, nadam se, majstori svog zanata i međusobno poštovati; od čistača ulica do akademika. Vidite, uprkos ovoj pogubnoj deceniji za nama, ubeđen sam da imamo velike mogućnosti, odnosno ljudi koji mogu ostvariti izvrsne domete u svim oblastima. Samo im treba dati šansu. Hoće li se nešto promeniti, i šta, u pozorištu?
- U toj nekoj grupaciji, kojoj pripada kultura, pa samim tim i pozorište, mislim da je najvažnija prosveta. To je delatnost kojoj valja što pre vratiti kvalitet i dostojanstvo. Tek kada budemo ispoštovali sve, od seoskog učitelja do univerzitetskog profesora i dekana imaćemo sistem vrednosti o kome sam govorio. Jer, taj seoski učitelj će vaspitavati našu decu i prepoznati budućeg Teslu, dobrog stolara ili muzičara. Što se samog pozorišta tiče ono se, na svoj način i svojim snagama, ipak održalo bolje nego druge grane. Umetnost ima sopstvenu snagu, ali to je druga tema. Zato je narod i bežao u pozorište sve ove godine. No, ono što je zbilja važno je to što se narod dozvao pameti. Koju biste ulogu sada voleli da igrate?
- Nisam od onih koji na taj način razmišljaju o svom poslu. Jednostavno, u ulogama koje mi se ponude nađem ili ne nađem razlog da igram. Imate li neku ponudu?
- Trebalo je u Narodnom pozorištu da igram Jerotija u Nušićevom 'Sumnjivom licu'. Ne znam šta će biti sa Narodnim, ali to je ozbiljan komad i mislim da ima valjanih razloga da se igra. Zašto?
- Jer Jerotije je lik koji podseća ljude da je taj način mišljenja da ćemo doživeti veliki prosperitet kada nađemo i kaznimo krivca, veoma glup i poguban. Razloge treba tražiti u sebi, a ne u nekom drugom. I još jedna stvar, taj komad na posredan način govori o besmislenosti gomilanja materijalnih vrednosti radi njih samih. Bez duhovnog rasta ništa nema smisla.
