Izvor: Blic, 21.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vaše žene su vaša snaga
Vaše žene su vaša snaga
Konačno osećam mišiće, imam i žuljeve, jer sam sa tastom, u Sremčici, juče čitav dan sekao drva. Profesor kineske filozofije u Amsterdanu, Karel van der Leuv (Lav), trenutno gostujući na Katedri za sinologiju potom otvara svoj novčanik i kaže nam da nikad nije bio toliko debeo. Upravo je dobio platu. Srećan je, smeje se. Njegova plata ovde iznosi koliko sat predavanja u Amsterdamu, prevodi s nemačkog Ljubica Radović, slikarka.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Možete li ovdašnjom platom bar da pokrijete troškove taksija do Sremčice?
- Ali ja se ne vozim taksijem, osim kad zakasnim na lokal. Volim da gledam ljude... Moj život je oduvek pokušaj da uvedem red, ali Olivera mi ne da. Prvo sam hteo da budem fizičar.. pa da imam porodicu i decu… Sad već imam i treću. Nadam se poslednju. Ali, nikad se ne zna. Žene kod mene dođu, ali i pobegnu. Moja žena Olivera, filozof (inače zaposlena kao visoki službenik Holandske vlade) bi htela da ima stan u Beogradu, dom u Amsterdamu, kućicu na moru. Ja joj kažem: nisam paša!
Ovde se kaže: čovek snuje, Bog odlučuje.
- U Holandiji: čovek se koleba, Bog odlučuje. Ali, tako više niko ne govori.
Kao ni kod nas!
- Danas bi se pre moglo reći: Bog se koleba, a čovek odlučuje.
Mislite: Bog snuje, a čovek odlučuje.
- Ne, lepše je na holandskom.
Zar?
- Ha,ha,ha!!!
(Sledi priča koju je upravo na predavanju spomenuo…)
- Ši Kan je bio kovač. Kada ga je posetio visoki državni činovnik nije se podigao velikodostojniku u čast. Ostao je da sedi i radi svoj posao. Činovnik je razočaran izašao iz kovačeve radnje. Kada su ga pitali šta se zbilo, odgovorio je: video sam ono što sam video. Kasnije je naredio da se Ši Kan pogubi… Konfučijanci su bili junaci civilizacije. Jedan je doneo rituale, drugi je posekao šume i pripremio zemlju za obradu, treći je regulisao vode… Taoisti su tražili svoje junake od pre tog perioda. To je prahaos. Junaci taoizma bili su uvek oni izvan društva.
(Prof.Van der Leuv ustaje i imitira izgled konfučijanca: mač za opasačem, lepe haljine, samouveren pogled; kao taoista hoda povijeno, deluje skromno…)
Svo troje se smejemo.
Nalazite li bilo kakve veze danas s prahaosom?
- Život je i tako i tako haos. Taoizam je sposobnost da se snalaziš u haosu. Ovog trenutka taoizam se može učiti u Srbiji. Ne kao konfučijanci koji traže formu i pokušavaju da žive civilizovano, nego spontano. Uzimati život onakav kakav jeste.
Kakav pristup životu imaju Holanđani, ili vi, na primer?
- Za Holanđane je red svuda - prva stvar. Čak i pepeljara mora da bude na svom mestu.
Žao nam vas je?
- Ha, ha, ha.
Ko je u prednosti, Srbi ili Holanđani?
- Ponekad je u Holandiji dosadno, zato što je sve sređeno. Ako nekom ispadne čaša i razbije se, mora da plati osiguranje!
(Dok nam sipa vino kod Ljubice u ateljeu, prosipa koju kap na sto. Ustaje i odlazi po krpu. Sam briše mrlju.)
- Holanđani ne žive od kolevke pa do groba. Kao da njih neko živi.
Da li zato kažete da su Holanđani gubitnici, a Srbi dobitnici?
- U Holandiji treba da objašnjavam da Srbiji treba hitna pomoć, ali ono što mi nemamo jesu rakija, kvalitetno povrće, ajvar, paprika…
Ali imate cveće…
- Čak i ono je veštačko! Mi nemamo demonstracije i štrajkove. Nama u stvari treba hitna pomoć iz Srbije… Studenti u Holandiji su potpuno nezainteresovani za politiku. Pre trideset godina bilo je drugačije. Sad me slušaju, a onda pitaju: šta mi treba da znamo za ispit. Polažu… Petkom i subotom idu u disko. I to im je život. Ovdašnji su mi rekli da im pošaljem njihove holandske kolege da ih nauče da demonstriraju… Ovde puno devojaka studira. Imam utisak (ovo kaže na srpskom) da su vaše žene vaša intelektualna snaga. Srpkinje su pametnije.
Kako vi vidite našu ženu?
- Srpkinja radi, kuva, brine o deci... Srbin pije rakiju, pušta stomak… U Holandiji bi tako nešto bilo danas nemoguće. Zato savetujem Srpkinjama da potraže Holanđane i dovedu ih ovde!
A Srbe da pošaljemo u Holandiju da od Holandjanki uče…
- Ha, ha, ha. Ako idemo još dalje: muškarci nisu ni potrebni!
Odakle potiču vaši kontakti u Srbiji?
- Pomoću moje supruge, naravno. Na Filozofskom fakultetu u Amsterdamu predajem kinesku filozofiju... Kontakti koje imam što se tiče moje specijalnosti - kineske filozofije - gradim preko Katoličkog univerziteta u Luvenu (Belgija), gde su sinolozi koji se zanimaju za filozofiju. Moji kontakti ovde na Filološkom potiču od prof. Ljiljane Marković i docenta Viktorije Vukićević.
Kako ocenjujete prilike na Filološkom budući da ste duže ovde?
- Ovde sam zato što smatram da nikada izolacija nije bila dobra ni za Evropu, ni za Srbiju. Jednostavno ne ide da se sva odgovornost svaljuje na Srbiju. Srbi su samo bili jači. Takođe verujem da je upravo režim Miloševića omogućavao da ta izolacija tako dugo traje. Znam da su kolegama na Univerzitetu i drugima veze nedostajale. Ne samo da nisu mogli da putuju, već nisu mogli ni uobičajenu korespondenciju da održavaju. Godinama pokušavam da sa svoje strane uspostavim normalne odnose. Fakultet na kome radim u Amsterdamu mi je zato omogućio da ovde boravim duže vremena i predajem klasični kineski i klasičnu kinesku filozofiju. To možda nije važno za Srbiju. Ali, za Srbiju je važno da sam ja ovde - ne kao politička ličnost. Radiću, kad se vratim u Amsterdam, na kontaktima između Filološke gimnazije i Montesori liceja.
Šta za vas znači što se popravljaju međunarodni politički odnosi?
- Baš ništa! Bitni su lični kontakti i veze između malih institucija, na primer bolnica.
I šta ste uspeli da pokažete našim studentima sinologije?
- Profesor nije mudrac s neba pao, nedodirljivi autoritet, već čovek koji ponekad i sam nešto ne zna.
Ponosni smo što ste došli kod nas…
- Šta to znači 'ponosni'. Toga možda ima ovde. U Holandiji - ne.
Na francuskom bismo rekli: mi smo ljudi.
Pretpostavljam da vas je supruga naučila srpski…
- Ne samo ona, već i vaš slikar, moj prijatelj, Tafil Musović, koga ja svakog utorka učim holandski, a on mene srpski. Milena Marjanović
