Izvor: Blic, 23.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vakuum u dušama
Vakuum u dušama
Ne tako davno oko filma 'Ljubav i drugi zločini' Stefana Arsenijevića digla se prašina jer je njegov producent 'Art&Popcorn' uložio žalbu što scenario nije podržan od Sekretarijata gradske uprave na konkursu za debitantski celovečernji film. Oglasila se komisija koja je rekla da su u pitanju bile nijanse i ukazala na nespornu vrednost scenarija. Oglasio se, potom, i Sekretarijat gradske uprave koji je rekao da će podržati film u fazi postprodukcije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
O tome Arsenijević za 'Blic' kaže: 'Uveren sam da će se naći rešenje u obostranom interesu. Nisam pristalica prepucavanja preko medija. Ubrzo ću se potpuno posvetiti snimanju filma.'
No, ono što je bila (i ostala) činjenica pre (i posle) cele priče je to da su Arsenijevićev scenario (koscenaristi Srđan Koljević i Bojan Vuletić) podržali uistinu brojni evropski kinematografski krugovi. Našli su, reklo bi se, u toj novobeogradskoj priči ono što i njih tišti.
Šta je osnovna nit te ljubavno-zločinačke novobeogradske priče?
- Priča se, dakle, odvija na Novom Beogradu u jednom danu i u miljeu sitnih kriminalaca. Glavna junakinja je devojka u kasnim tridesetim godinama koja je, potpuno nezadovoljna svojim životom, rešila da uzme život u svoje ruke. I, kako se to danas i ovde 'uzima život u svoje ruke'?
- Pa, ona je odlučila da ukrade poveću količinu novca koja joj je dostupna i ode iz zemlje. Film prati njen poslednji dan koji provodi srećući se sa ljudima koji su činili njen život i oprašta se od njih a da oni to ne shvataju. Konačno im govori stvari koje je oduvek htela da im kaže i realizuje osvete o kojima je oduvek maštala. Savršen odlazak iz nesavršenog života. I, sve ide po planu dok ne dođe 15 godina mlađi momak iz kraja da joj prizna svoju ljubav. Njihov odnos postaje takav da ona počinje da se pita da li je to ljubav njenog života. I, mora da se odluči između njega i prvobitnog plana. Suštinski, ona je suočena s pitanjem da li može verovati u ljubav. Strancima se stvar dopala ili i njih more slične muke?
- Priča ima jak lokalni ukus i univerzalnu, opštu ljudsku dilemu. Ono što sam uvideo na preko devedeset internacionalnih sastanaka, koliko ih je bilo ne samo povodom ovog scenarija, to je da je problem emotivnosti žestoko u žiži u raznim oblicima i nivoima. Od njene presudnosti za (lični i društveni) identitet, pa nadalje. U suštini ovo i jeste film o tranziciji na ličnom i društvenom planu. Malo nam društvena još nam samo fali lična tranzicija?
- Falila - ne falila, ona je tu. Tranzicija je vakuum između jednog (vrednosnog) sistema koji okončava i drugog koji još nije uspostavljen. Karakteriše je osećanje beznađa, nepostojanje repera u okviru kojih bi sagledavali i sebe i druge. Mi mahom u tom vakuumu trošimo vreme prepričavajući prošli život i raspravljajući o nepravdama. S druge strane ili mislimo da će budućnost biti svetla i lepa ili apatično smatramo da budućnosti i nema. Mojoj junakinji je dosta svega i ona rešava da uzme stvar u svoje ruke ma koliko bilo teško, dok se svi oko nje krčakaju u vakuumu. Dakle, to da je teško kad hoćeš da uzmeš vlastiti život u svoje ruke je stvar potpuno internacionalne prirode. Izgleda da je lična tranzicija rašireniji fenomen.
T. Nježić
|
