Izvor: Blic, 15.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vajarka u zemlji čuda
Vajarka u zemlji čuda
'Željka Momirov ima autentičan likovni izraz. Pripada, istina, malobrojnoj grupi skulptora, za koje biti u trendu, s obzirom na njegovu promenljivost, znači ne biti svoj... Sve to zahvaljujući jasno profilisanom temperamentu, ogromnoj energiji', napisala je Radmila Savčić u katalogu povodom njene najnovije izložbe skulptura 'In the magnifying glass' u Paviljonu 'Cvijeta Zuzorić'. Šta tačno znači ovaj naziv?
- Uveličavajuće staklo. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Drugačije na engleskom nije moglo, jer bi pun naziv glasio 'Pogled unutar lupe', što bi mnogima bilo nerazumljivo. Moja osnovna ideja jeste da u životu ništa nije onako kako nam na prvi pogled izgleda, da nam se mnogo toga u životu desi mimo naše volje, ma koliko se trudili da upravljamo njime. Priča se bazira na Alisi u zemlji čudesa koja dođe do ogledala i onda zakorači u drugi svet. Šta bi za vas bio taj drugi svet?
- Moj svet skulpture.
Opredelili ste se za muški zanat?
- Jeste fizički naporan zanat, koji se uz to dugo uči. Može li se naučiti na beogradskoj akademiji?
- Diplomirala sam 1986. godine kada je još uvek moglo. A kako je posle dvadeset godina, pa - ima valjda i sada dobrih profesora koji umeju da prenesu znanje. Govorim iz svog nastavničkog iskustva. Da li sami izrađujete skulpture?
- Većinu. Samo ono što je neophodno prepuštam metalostrugarima prema, naravno, mom nacrtu. Pored evidentnog matematičkog proračuna ređanja i postavljanja formi u prostoru, u čemu je ona druga, emotivna strana skulpture?
- Svi misle da je matematika surova nauka, ogoljena, da ne može da intrigira. Za mene, ona je vrlo intrigantna. Matematika je u osnovi svega, pa i u umetnosti. Život bi bio suvoparan kad bismo prihvatili da funkcioniše kao matematički niz. Umetnik u njega unosi sebe, pa i estetiku. Mnogi misle da mermer, nerđajući čelik, staklo deluju hladno, ali kad se postave, to njihovo svojstvo se izgubi, na primer, pošto u jednoj od lupa napravim iskorak, nacrtam ružu. Koju ulogu ruža treba da odigra?
- Bela ruža je setna, emotivna, nežna. Može se imati i asocijacija da je simbol tajnog društva, ali to nije. Reč je o životnom dualizmu, pozitivnom i negativnom, crnom i belom, našem unutarnjem i vanjskom. Zapravo čitava moja skulptura je taj dualizam. Kakve su reakcije publike na vašu skulpturu?
- Konzumente umetnosti delim na one koji se profesionalno bave tumačenjem i one koji reaguju sa 'dopada mi se ili ne dopada mi se'. Činjenica je, međutim, da na moje izložbe ne dolaze oni koji idu na masovne koncerte. Dešava se da neko dođe meni sasvim nepoznat pa izjavi: 'Konačno jedna dobra izložba iz inostranstva', ne znajući da je njen tvorac odavde. Kako živi vajar čije delo ozbiljno odudara od prosečnosti?
- Kaže mi jedan drug: 'Postaćeš slavna i bogata u srednjim godinama', a ja sam već u srednjem dobu. Šalu na stranu. Živim prosečno. Činjenica je da ovakve izložbe dosta koštaju. Podrazumevaju mnogo odricanja. Dane i noći provodim u radionici za strugom jer nemam dovoljno novca da platim majstore. Često mi pomažu drugovi. Kad bih sve ove objekte morala da platim, ne znam da li bi ih uopšte bilo. Šta umetnik dobija zauzvrat?
- Ličnu satisfakciju, pre svega. Prošle godine mi je Skupština grada Beograda otkupila jedan manji rad. Ove godine, ne verujem, jer se po pravilu to ne dešava za redom. Povremeno se pojavi i neka banka ili veća firma. U stvari, sve radove koje sam prodala kupile su velike kompanije ili muzeji. Kad sve saberem, ima ih poprilično, od Muzeja savremene umetnosti u Beogradu do parkova u Kikindi, Svilajncu, kraj Severina, na Adi Ciganliji... Ne delujete kao neko ko je zabrinut za egzistenciju?
- Mogu reći da sam u životu imala sreće nasledivši toliko da mogu da se posvetim skulpturi. Novčana zaleđina stvaraocu omogućava slobodu kojom potom mora pametno da raspolaže. Pravo da vam kažem, o bilo kojoj umetnosti da je reč, bez ličnog ulaganja, bar kod nas, nema stvaralaštva. Verujem da će se jednog dana pojaviti kočija u koju ću i ja utrčati. Nadam se da nije već prošla pored mene, a da ja nisam dovoljno brzo trčala.
Milena Marjanović
|
