Izvor: Politika, 22.Mar.2011, 23:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vaistinu istina
Savremeno društvo se do te mere pokvarilo da je skovalo fraze kao što su „društveno prihvatljiva malverzacija”, „dozvoljeni minus”, „pozitivna nula”
Na nju ne možemo uticati, ona se rukovodi prirodnim zakonima koje ponekad definišemo kao večne istine. Ona poseduje jedinstvenu sposobnost da usrećuje i darodavca i daroprimca. U traženje istine se može upustiti čovek kad zna šta hoće u životu, kad postigne zrelost, ne odvlače ga sitnice. Savremeno društvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se do te mere pokvarilo da je skovalo fraze kao što su „društveno prihvatljiva malverzacija”, „dozvoljeni minus”, „pozitivna nula” ili „korisna laž”, sve apsurd do apsurda, skoro kao ona uzrečica:„Ako je do svedoka, krava je naša!” Devalvirane su vrednosti kao: časna reč, zakletva i druge osobine istinoljubivih ljudi. Pravda treba da budeu funkciji kažnjavanja onih koji manipulišu istinom. Stari Grci su ulogu sudije smeštali u hor, kao predstavnika mase, naroda, preneseno prirodnog prava. Priroda uvek teži uspostavljanjuravnoteže, nekoj primordijalnoj istini. Ne kaže se uzalud u ruskom jeziku pravda–istina. Tvrdoglavi ljudi insistiraju na svojoj istini koja je, zbog ekstremne subjektivnosti, iskrivljena i u praksi proizvodi suprotan efekt koji ide sve do paranoje–duševnog oboljenja.
Čovek oseća da jesiguran kad je ubeđen da je istina na njegovoj strani. Tu nalazi snagu kojom se bori uprkos problemima.Istinu neki smeštaju na nebo, blizu Boga, toliko katkad deluje nedostižno;ona je vrhunski princip u nekoj stvari. Ona je nešto o čemu se ne diskutuje, treba je prihvatiti a priori. U nju se veruje bez proveravanja, sigurno je već negde prošla test proverenosti. S logičke tačke gledanjaima osobine opšteg, premda njenu suštinu mogu dokučiti samo neki. Neke istine na prvi pogled i ne deluju ubedljivo,ali nas njihova analiza uverava u čvrstinuargumenata na kojima se temelje. Samo inteligentni ljudi imaju sposobnost da se njome poigravaju s lakoćom i da je koriste kao najjače oružje. Istina nije uvek slatka i uhu ugodna; može biti gorka.
Kako reče veliki srpski pesnik, „Čašu meda još niko ne popi, da je čašom žuči ne zagorča.”
Ipak, i najgora istina je bolja od najslađe zablude. Zabluda je uvek slepa ulica, doki najgorča istina vodi uspoznaju, u ispravljanjepogrešaka i izvodi na pravi put. Ako ne posedujemo dovoljno znanja neke istine nam se čine neverovatnim. Istinu krasi to da ona postoji. Nju ne treba izmišljati kao što se izmišljaju laži. Ima vanvremensku vrednost i baš vreme pokazuje da je ona uvek konačni pobednik. Ako i gubi pojedinačne bitke, konačna pobeda je njena. To je uteha koju pruža snaga istine i ona sila koja nas drži dok se za nju borimo. Pojavni oblici joj mogu biti različiti. Na putu saznanja istine cveta hiljadu cvetova, različitih po boji , ukusu, mirisu, obliku, ali su to samo krajputaši koji nas vode do konačne istine.
Istina može ustuknuti,ali samo privremeno, pred silom i nepravdom. Ali konačna pobeda je njena. Najveći prijatelj istine je vreme,ono potvrđuje opravdanost istinitog razmišljanja. A najveći neprijatelj istine su predrasude, predubeđenja, umišljenost u neke fikcije. Prava istina nas uvek navodi na poniznost; pred njenom veličinom naše lične sujete izgledaju male. Izdizati sebe iznad opštih vrednosti u najmanju ruku je neukusno,a može biti i znak duševne bolesti. Ne postojidobrai lošaistina.Ona je uvek neutralna. Majstori manipulacije znaju neke svoje interese obući u odelo istine,ali kasnije shvatimo da to nije bila istina. Najčešće nas zavaraju, pogađajući naše želje. Poželjne misli gode našoj sujeti, interesu ili shvatanjima,ali prava istina se poznaje,što može uvek i svagde izdržati test vremena i iskušenja.
Neki istinu poistovećuju s lepotom. Zajednička im je harmonija.
Petar Bokun
objavljeno: 23.03.2011.
