Izvor: Politika, 06.Mar.2010, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VOJNIK HANS U BIVŠEM REŽIMU
Nesrećni pripadnici JNA iz Dobrovoljačke ulice u Sarajevu očito su godinama bili žrtve diskontinuiteta u našem shvatanju države
Oni su bili pripadnici JNA i u to vreme, te 1991. i 1992. godine, svaki zlikovac, propalica i fukara je na njih mogao da pripuca i ubija ih, čak i kada su se predali, čak i kada su se povlačili i evakuisali iz svojih kasarni. Oni kao da su bili glineni golubovi na velikoj istorijskoj streljani zvanoj raspad SFRJ. Godine su prolazile, za zločine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << masakr kolone pripadnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu i kolone pripadnika JNA u Tuzli niko nije odgovarao. Svi potrebni dokazni materijali godinama su bili u Vojnom tužilaštvu u Beogradu, kasnije je to predato civilnom tužilaštvu, ali država je oklevala da to i procesuira. Zapravo, kao da su države SR Jugoslavija, Srbija i Crna Gora, pa sada i država Srbija bile u dilemi čiji su to vojnici tih godina bili pripadnici JNA. Istina, to su bili vojnici bivše države, pa otuda verovatno i oklevanje srpskih pravosudnih instanci da optuže one kojima je zločin tada bio iskren poziv. Kada gledam televizijski dokumentarac o zločinu u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu kao da gledam neki južnoamerički film o eskadronima smrti, mučenju i bestijalnom orgijanju sarajevskih lupeža, uz izdavanje naređenja novokomponovanih političara u sprezi sa bivšim oficirima JNA, koji su u međuvremenu promenili stranu da bi izbegli sud zbog finansijskih malverzacija. Od pukovnika JNA i Srbina kasnije će postati general vojske BiH, jer se tako najlakše izbegava Niški vojni sud zbog navodne pronevere para...
Ne, Ejup Ganić mi nije glavni junak ove priče. Ni njegova eventualna uloga „glavnokomandujućeg” u Dobrovoljačkoj ulici. Reč je o kontinuitetu države, ili ako već tako hoćete „režima”. Gde prestaje jedan režim, jedna država i njena vojska, a gde počinje nova država, novi režim i nova vojska. Koji su to datumi odrednice, službeni ili neslužbeni? Kako se nova država i novi „režim” odnose prema prethodnom „režimu”? Sa totalnom distancom, sa početkom nove države i nove istorije novog režima od tog i tog datuma, ili ne? Ili sa suptilnom selektivnošću? To je verovatno i deo odgovora zašto je zločin u Dobrovoljačkoj ulici tako dugo u Srbiji bio „zaboravljen”. Bili smo u dilemi čiji su to vojnici bili? Bivše države?
Pre dvadesetak godina bio sam gost Nemačke ratne mornarice. U ratnoj luci Viljemshafen ugledao sam nemački razarač pod imenom „Ervin Romel”. Ništa nisam pitao domaćine, to je bio čuveni general Vermahta, ratovao je u Severnoj Africi, bio je komandant u Normandiji u Drugom svetskom ratu. Nekako baš u to vreme u jednim nemačkim novinama osvanula je priča o Hansu Štrajeru. Bio je mladić kada je 1942. godine dobio poziv da se javi u Vermaht radi odlaska na Istočni front. Hansu se nije išlo za Staljingrad, a kako je živeo u jednom malom selu blizu nemačko-švajcarske granice jednostavno je prebegao u Švajcarsku i zatražio politički azil. Zatim se tamo uskoro i oženio, dobio potomke, i nije mu ni padalo na pamet da se vrati u novu demokratsku Nemačku. No, vreme i nostalgija čine svoje i pred kraj života Hans se u 89. godini vratio u Nemačku da obiđe svoje selo i prenoći u kući svojih rođaka. Sledeće jutro došla je policija i privela Hansa kod sudije u obližnji gradić, koji mu je ekspresno odrezao kaznu od pet godina zatvora zbog izbegavanja vojne službe u vreme Drugog svetskog rata. Naravno, Hans se odmah žalio i kazna je oproštena zbog godina i slabijeg zdravlja nesuđenog vojnika. Događaj nije naišao na neki širi odjek u nemačkoj javnosti. Ne znam zašto, ili je ta kazna doživljena kao normalna stvar, jer Nemcima je država ipak država pa ma kakva bila, ili se „slučaj vojnika Hansa” nastojao ignorisati da ne bi izazvao neke šire asocijacije.
Godine 1999. obnavljane su zgrade ambasada Italije i Japana u Berlinu, u Tirgartenu. Italijanska ambasada iz vremena Musolinija obnavljana je „uz maksimalno poštovanje građevine i dekoracije”, uključujući i fascese na unutrašnjim zidovima i kapelu u izrazito fašističkom stilu, izjavio je tada Vitorio de Feo, glavni arhitekta zadužen za taj posao, dodajući „da istorija ne sme da se falsifikuje time što se prilikom restauracije zapostavlja duh koji je zgradu prožimao na početku”.
Tako rade Nemci sa vojnicima koji to u nekim bivšim režimima nisu hteli i da budu, tako rade sa brodovima, ali i sa zgradama. Diskontinuitet, zavisi gde i oko čega.
Nesrećni pripadnici JNA iz Dobrovoljačke ulice u Sarajevu očito su godinama bili žrtve diskontinuiteta u našem shvatanju države. Jer oni su bili vojnici JNA. U međuvremenu je u Srbiji uz pomoć i podršku Kraljevine Norveške i Džeferson instituta napravljen „Projekat novog vizuelnog identiteta sistema odbrane”, gde pojedini simboli odražavaju i evropske vrednosti. Da to zna Džeferson bi bio ponosan.
O da, mornarički oficiri me mole da kažem kako su odnedavno ostali bez mornaričkih činova, a još imamo rečnu flotilu. Naime, nekada kapetan bojnog broda sada se zove „pukovnik rečnih jedinica”. Kažem im da je problem verovatno u kontinuitetu države. Po Džefersonu...
Miroslav Lazanski
[objavljeno: 06/03/2010]
