Izvor: Politika, 12.Jun.2010, 00:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VIKEND U ZAGREBU
Prvi srpski ministar odbrane u hrvatskom ministarstvu odbrane
Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac i državni sekretar u Ministarstvu odbrane Dušan Spasojević ušli su u povijest. Hoće li ući i u istoriju to ćemo tek da vidimo. Potrebna je, naime, kako to zovu istoričari, istorijska distanca.
U svakom slučaju, vojni vikend u Zagrebu ima dimenzije koje na prvi pogled nisu lako uočljive, a koje su svakako dugoročne. Odnosi između Srbije i Hrvatske uzimaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pozitivan tok i svakim danom „sve više napredujemo“.
Scena gde ministar odbrane Srbije zajedno sa ministrom odbrane Hrvatske stoji ispred bivše komande Pete vojne oblasti JNA, na bivšem Lenjinovom trgu, a gde je sada Ministarstvo odbrane Republike Hrvatske, svakako jeste istorijska. Prvi srpski ministar odbrane u hrvatskom ministarstvu odbrane. Još jedna potvrda da stvaramo više istorije nego što možemo da je konzumiramo.
Naravno, Beograd je i ovom posetom pokazao spremnost za dobru regionalnu saradnju, a susret Šutanovca sa predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem nastavak je susreta srpskih i hrvatskih političara na najvišem nivou.
Dakle, Šutanovac je na konferenciji za štampu elegantno odgovorio hrvatskim novinarima da je „učešće Srbije u Partnerstvu za mir dovoljna mera za Srbiju kada je NATO u pitanju“; podsetio je prisutne da je vojni rok služio u kasarni JNA „Sedam sekretara SKOJ-a“, puk veze, u Samoboru kraj Zagreba, a kako predsednik Hrvatske Ivo Josipović ovom prilikom nije hteo nimalo da zaostane u vojničkim uspomenama za gostom iz Beograda odmah je dodao da je on služio JNA u Gardi u Beogradu. Na šta su svi prisutni ostali, što bi rekli stari purgeri, „paf“, odnosno bez teksta. Elem, moram da priznam da su me sa tim vojničkim uspomenama i Šutanovac i Josipović raznežili. Naime, malo je danas političara koji se hvale svojim vojničkim danima iz JNA. Posebno iz RH.
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović svojim je iskrenim nastupima već stekao ugled najboljeg hrvatskog političara u poslednjih 20 godina. Malo koji će danas hrvatski političar javno reći da je služio JNA, malo ko će reći da je agnostik, i malo je onih koji će priznati da su nekada bili članovi Saveza komunista Hrvatske. Ivo Josipović je doneo stabilnost ne samo Hrvatskoj, već i regionu.
Na tim pozitivnim vibracijama vojnog vikenda u Zagrebu bilo je i lepih najava srpsko-hrvatske vojne saradnje. Iako je sa srpske strane istaknuto da je ugovor o srpsko-hrvatskoj vojnoj saradnji „tipski ugovor“ kakav je potpisan sa skoro svim zemljama u regionu, to je samo formalno tako, jer i srpsko-hrvatski odnosi nisu „tipski odnosi“.
Prvo je ministar odbrane Srbije rekao da nema više hrvatskih tajnih optužnica i „crnih lista“ za pripadnike Vojske Srbije, što bi značilo da se može na more i u Duilovo i u Kupare. Zatim je najavljena mogućnost da se ronioci Vojske Srbije obučavaju u Hrvatskoj, a pripadnici hrvatskih jedinica ABHO u Školskom centru u Kruševcu.
Postoji i velika mogućnost da se hrvatski vojni lekari usavršavaju i na VMA u Beogradu, jer je VMA najbolja zdravstvena ustanova u ovom delu Evrope. Otvorena je i opcija za školovanje hrvatskih oficira na Vojnoj akademiji u Beogradu. To je sve realno i relativno lako ostvarivo. No, najave da bi Hrvatska i Srbija, ukoliko bude kupaca, mogle zajednički da proizvode tenk M-84 AB1, to je, nažalost, samo sanak pusti.
Jer, u proizvodnji tenka M-84, program „Kapela“, učestvovalo je oko 2.500 kooperanata iz cele bivše SFRJ. Mnoge od tih firmi više ne postoje. Da bi se opet pokrenula proizvodnja tenka potrebna je serija od najmanje 500 poručenih vozila. Ko će danas da kupi od Srbije i Hrvatske 500 tenkova kada se zna ko kontroliše izvoz naoružanja sa ovih prostora. Konkretno, ako su Amerikanci tenkove M-84 u BiH proglasili „neperspektivnim“, i stavili na listu za prodaju ili uništenje, a svoje tenkove M-60, koji su starija generacija od M-84 i objektivno slabiji od M-84, proglasili za „perspektivne“, ko može da se nada da će mu Amerikanci dozvoliti da bilo kome u svetu proda 500 tenkova?
To što je „Jugoimport SDPR“ svojim parama modernizovao jedan tenk M-84 na nivo M-84AB1 dobar je pokušaj, ali 150 tih tenkova M-84 u sastavu 15. oklopne brigade kuvajtske vojske već više od tri godine čeka šta će biti sa tim projektom. Kuvajćani otežu iz najmanje tri razloga: mi dugujemo Kuvajtu oko 60 neisporučenih tenkova M-84 koje nismo stigli da napravimo zbog raspada SFRJ, a pare smo uzeli. Inače, kuvajtska vojska odavno ima i američke tenkove „abrams“, a Vašington joj nudi sada i dodatnu količinu. Sa cenom od najmanje dva miliona dolara po setu modernizacije za jedan M-84AB1, Kuvajt bi dobio nivo tenka T-90S. Šta o tome misle Ameri vidimo u BiH.
No, ako bi tenk opet ujedinio industriju bivše SFRJ, dajte nam tenkove.
P.S. Rekli su mi da gume za „migove“ napokon stižu, da su na putu. Hvali ti, o Bože.
Miroslav Lazanski
objavljeno: 12/06/2010
