Izvor: Politika, 27.Maj.2010, 01:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VELIKO SPREMANJE
Davne 1999. godine, u Srbiji koja je bila ekonomski isceđena, moralno unakažena, razrušena od bombardovanja i koja nije više mogla izbeći suočavanja sa realnošću da je Miloševićev režim radi svojih ličnih interesa spreman da žrtvuje i državu i ceo narod, Građanske inicijative su pokrenule kampanju „Vreme je za veliko spremanje Srbije za Evropu”. Na posterima je bila slika velike metle, a građanima smo delili male metlice da počiste oko sopstvene kuće. Ko u svojoj kući preuzme >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << taj zamašan posao prvo se iznenadi količinom nepotrebnih stvari koje je sakupio i koje iz nepoznatih razloga čuva. Te gomile skupljaju prašinu, paučinu, bubašvabe i ostalu gamad, guše nas, osvajaju životni prostor i sputavaju nas…
Prepoznajem mnogo sličnosti sa našom današnjom situacijom.
Osiromašenje stanovništva, grozničava borba za preživljavanje, beznađe koje se sa dramatičnom očiglednošću širi Srbijom kao potmula, udaljena grmljavina nagoveštavaju veliku oluju. Strah od ponavljanja kataklizme devedesetih, koju smo jedva preživeli, kao da je pokrenuo ozbiljne odbrambene mehanizme čak i u institucijama sistema.
Okupirani svakodnevnim preživljavanjem kao da ne vidimo niz malih koraka koji tu i tamo, naizgled nepovezani, stvaraju sinergičan efekat koji se godinama pokušavao izbeći. Kao da je najzad osvešćena neizbežnost da se Srbija mora urediti kao država da bi preživela kao uređeno društvo. Srpsko društvo mora izaći iz decenija eskapizma i uklopiti se u parametre i vrednosti 21. veka da bi preživelo u uređenoj državi Srbiji.
U političkoj sferi važan događaj je nastanak Srpske narodne stranke koja se od stranke majke SRS zasad razlikuje samo po tome što je u svoj rečnik uvela i reč Evropa. Nije tu važno što su se za secesiju od Šešelja odlučili Nikolić i Vučić već je neobično i mnogo važnije da ih je u toj verbalnoj promeni kursa pratio najveći deo njihovog izbornog tela. Uživaoci u prostotama, agresivni mrzitelji zapada preko noći su postali proevropejci. Nadam se da rukovodstvo SNS-a neće podleći iskušenju da nam „proda” da se za promenu odlučilo osluškujući zahteve baze. Ili se to čudo zaista i dogodilo? Možda su se frustracije neminovnog neuspeha SRS politike zaista pretočile u želju za nečim politički i društveno prihvatljivim. Biće potrebno vreme da bismo im poverovali.
Među važne korake ka izlečenju spada i kontinuirana izborna marginalizacija Koštunice i njegove anahrone antievropske politike. DSS se ozbiljno kruni pritisnut sve češćim pitanjima odgovornosti za mnogobrojne afere iz vremena kada su bili na vlasti. Nadam se da se ta pitanja neće zaustaviti pred onim ključnim: kako su došli na vlast, tj. pred pitanjem političke odgovornosti za atentat na Đinđića.
Ta pitanja postaju posebno neprijatna jer je i policija postala neprijatno efikasna i sve manje selektivna. To pokazuje i dokazuje upornim obračunom sa organizovanim kriminalom i sa navijačkim grupama koje sve ređe završavaju ispod tepiha ili u fiokama, a sve češće u zatvorima i pred sudovima. A izgleda da se i tamo, u sudovima, uz mnogo otpora i nepotrebnih i nespretnih improvizacija, polako, ali ozbiljno sprovodi reforma. Da nas je kriza prisilila da proces promena zagrebe dublje nego što su mnogi očekivali pokazuju i novi glasovi koji se čuju iz Srpske pravoslavne crkve, „otkriće” zaštite prirodne sredine kao prioriteta, priznanja da je postojeći penzijski sistem neodrživ…
„Otkrili” smo i polako prihvatamo realnost da Srbija nije zemlja u kojoj nema osoba sa invaliditetom, mobinga, pedofilije, porodičnog nasilja, gej i lezbijske populacije itd.
Kao da je skoro neprimetno i nenajavljeno počelo ozbiljno, veliko spremanje Srbije. Sudim to i po ponašanju srpskih „tajkuna” koji su to očigledno osetili i koji bi, kao miševi, da nekako pobegnu sa broda na kome više ne mogu da se lagodno baškare… Izgleda da im država polako okreće leđa. Uzdrmani su njihovi zelenaški monopoli, neprimereni sebičluk i bahatost, ugrožena je njihova moć da se za nju pišu zakoni kako bi za svoje špekulacije mogli reći „Sve je po zakonu”. Propao je njihov šibicarski trik da im se na „brigu i oporavak” povere državna preduzeća koja loše posluju. Ljubazno im je zaprećeno da, osim što koriste svoja prava, moraju ispunjavati i neke obaveze.
U Siminoj ulici, na zgradi PMF-a stoji, gipsanim ramom uokviren grafit „Pravda za Miškovića”.
Pravda! I velika metla!
Za Evropu, nadam se.
direktor Građanskih inicijativa
Miljeno Dereta
[objavljeno: 27.05.2010.]
