Izvor: Blic, 21.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzvodno do srca
Reditelj Darko Bajić, koji je nedavno završio snimanje filma „Na lepom plavom Dunavu" po scenariju Nebojše Romčevića, u interviju za „Blic" tim povodom kaže: „Tandem Boris Gotinski, Branko Đorđević i Darko Bajić, triling iz 'Sivog doma’ ponovo se okupio, možda čak vratio sebi u traganju za ljudskom dušom. Za mene lično, ozbiljna vrednost ovog filma."
Na sceni „Zvezdara teatra" po dramskoj verziji ovog teksta radili ste predstavu „Brod >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ljubavi"...
- Pozorište na poseban način inspiriše, traži drugačiji pristup. Film, bar onako kako ga ja vidim i doživljavam, jeste slikovit događaj, senzacija čak, koja na svoj način opčinjava. Transformacija priče u sliku. Dakle, pripovest o susretu ljudi sa Istoka i Zapada, o događajima na tom brodu je drugačije koncipirana, možda složenije. Ono što je mene pokrenulo, teralo da izdržim sve probleme, motivisalo, to su lepe emotivne priče, otvaranja ljudi. Ljudi, čini mi se, celog svog života imaju barem po 20 kočnica; i svaku od njih treba otkočiti. Taj brod je mesto na koje ljudi dolaze upravo da bi te kočnice otkočili i počeli normalno da funkcionišu, a oko njih ih čekaju razne zamke; zamke vremena u kome žive, zamke politike, zamke predrasuda... Jer, više niko ne razmišlja nego prihvata stvari tipizirano. Na primer, Čeh je ovakav, Nemac onakav... To je, kao, najlakši način komunikacije. Na ovom brodu ljudi kreću da se otvaraju, bivaju slobodniji i time, naravno, mnogo zanimljiviji. Tragao sam za tim momentima.
O kom žanru je reč? Napomenuli ste da je reč o melodrami koja završava kao crna komedija?
- U suštini ovo je melodramska priča. Ali, iz situacija u kojima se junaci nalaze izbija humor. Tačnije, iz njihovog međusobnog nepoverenja, iz zabluda, iz njihovih pogrešnih razmišljanja o životu - jednostavno postaje smešno. Možda ćemo se u ovom filmu prepoznavati i biti smešni sami sebi. Kad se čovek nasmeje svojoj gluposti, onda je na pola rešenja. Samo, izgleda da se ljudi smeju, ali malo nalaze rešenja.
U filmu ste se bavili i pričom o kabareu?
- Bio sam inspirisan Bob Fosom, filmom „Sav taj džez", „Čikagom"... a s druge strane pokušao sam ovim filmom da, u najboljem smislu, vratim stvari unazad. Nedavno sam gledao neku emisiju o gledanosti TV programa, a i bombarduju nas stalno sa pričama o piplmetrima, gledanostima, emisijama „koje narod voli". Pa šta to zapravo znači? Nisu li se poremetile stvari? Mi, dakle, treba da pravimo ono što većina naroda voli da gleda, ili bi možda bolje bilo reći - što se pretpostavlja da narod voli da gleda. I onda imamo 158 sati svadbe, 356 sati velikog brata pa 378 sati jednog, drugog, sto trećeg šou programa, pa udri po sve dubljim dekolteima i sve kraćim suknjama, o silikonskom seksepilu i da ne govorim. (Pri tom uopšte nisam siguran da to narod baš toliko voli a koliko neko to pretpostavlja.)
I šta onda?
- Sve postaje besmisleno. Koliko divnih stvari se zaboravlja i potiskuje i sklanja jer to kao narod neće nego hoće ono drugo. Nameće se tu ozbiljna tema o ponižavanju publike, ali o tome drugi put. Mislim da je to proizišlo iz politiziranja televizije pa i naših života do najsitnijih detalja. Ja sam, eto, kroz taj kabare želeo da podsetim na neka druga vremena i vrednost i pobegao u ovaj film u kome sam, između ostalog, pravio (svoju) vizuru ovog vremena.
Šta je ključna odlika te vaše vizure?
- Ovo je fast fud vreme i da ga treba vraćati, ne unazad, nego atmosferi sedamdesetih godina prošlog veka. U filmu „Na lepom plavom Dunavu" pokušao sam da fokusiram povratak sopstvenom osećanju stvarnosti, sopstvenoj percepciji, a ne serviranim slikama i prividnim emocijama koju vam drugi serviraju. Povratak sebi, svojim osećanjima i mislima. To je moj odgovor ovom vremenu.
Umetnička ekipa
U filmu - čija se radnja odvija na luksuznom brodu tokom dvodnevnog putovanja od Beča ka Beogradu gde iscrpljeni i frustrirani ljudi iz zapadne Evrope dolaze da se opuste i sklapaju poslove (uz pomoć alkohola, zabave i seksa) sa mladom istočnoevropskom posadom koja pokušava da zaradi dovoljno novca za beg od svojih malih, beznačajnih žvota - uloge tumači internacionalna glumačka ekipa; Miki Manojlović (Šveđanin), Branislav Lečić (Nemac), Dragan Nikolić (Francuz), Goran Jevtić (Poljak), Ivan Bosiljčić (Rumun), zatim Ana Franić, Bojana Maljević, Aleksandar Lazić, Jelena Gavrilović, Ana Maljević, Marko Savić, Ljuba Bandović, Zlatko Rakonjac, Ana Bretšnajder, Tim Sejfi, Majkl Pičirili, Ursula Gotvald, Sara Lavinija Šmidbauer i Kornelija de Pablos. Pesme za delove filma urađene u maniru mjuzikla, potpisuju Bora Đorđević, Momčilo Bajagić, Kiki Lesandrić, Rambo Amadeus i Vlada Divljan.
