Izvor: Politika, 14.Jun.2011, 00:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzorci su sa bakterijama
Studenti na vežbama uče kako se radi mikrobiološka kontrola svežih namirnica
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje unos 400 grama svežeg voća i povrća dnevno radi prevencije dijabetesa, kancera, kardiovaskularnih i drugih bolesti. Mnogi nastoje da se pridržavaju ove preporuke. Zato je veoma važan način proizvodnje povrća i voća kojise konzumirajuu svežem stanju – čime se biljke navodnjavaju, kojim đubrivima se potpomaže njihov uzgoj...
U organskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << đubrivima koja se koriste za proizvodnju voća i povrća može da egzistira veliki broj patogenih bakterija. Neka od tih đubriva su animalna – dobijaju se od ostataka iz klanične industrijei uginulih životinja. Ta đubriva utiču na povećanje prinosa, jer u njima ima mnogo proteina i azota, ali može da egzistira i veliki broj patogenih bakterija, što predstavlja veliku opasnost. Pa i ova sada aktuelna enterohemoragična ešerihija koli, kao i salmonela, listerija itd. Mnoga istraživanja, a i neka moja, pokazuju da patogene bakterije naseljavaju ne samo površinu već i unutrašnjost korena biljke. Putem sprovodnih sudova one dospevaju i do jestivih delova. Na primer, bakterije mogu da dopru do mesta gde puca semenjača zelene salate koja se navodnjava bakteriološki neispravnom vodom. Ili kada dođe do oštećenja korena biljke u zemljištu, na tim oštećenjima bakterije prodiru u unutrašnjost i dolaze do jestivih delova.
Borba protiv svega toga, naravno, svodi se na veću higijenu i pranje povrća, međutim, pranjem ćemo ukloniti samo manji deo bakterijasa površine biljke, dok se bakterije koje se nalaze u unutrašnjostine moguukloniti pranjem.
Ešerihija može da egzistira u vodi za navodnjavanje. Rizični su i klijanci, tj. klice žitarica i mahunarki.
Patogene bakterije mogu da zaraze sveže proizvode u bilo kom delu lanca proizvodnje, tako da imamo ,,predžetvene” i ,,postžetvene” izvore kontaminacije.
Kad je o opasnosti od zaraza reč, naučnici insistiraju na prevenciji. Međutim, kad se već desi neka epidemija veoma je teško utvrditi odakle ona potiče. Dobra ilustracija za to je ovo što se sada dešava u Nemačkoj, a upečatljiv je i jedan slučaj u Americi iz devedesetih godina, kad su tek agenti FBI utvrdili da je jedan začin, da bi ostao svež, prskanjem vodom kontaminiran šigelom.
Mi smo takođe imali u niškom kraju slučaj kada su usevi zaraženi, jer su đubreni fekalijama. Proizvođaču možda to odgovara ako su mu cilj visoki prinosi, ali kod krajnjeg korisnika to dovodi do oboljenja. Isto tako, u nekim krajevima u tekuće vode se direktno izliva kanalizacija, a odatle u melioracione kanale koji se koriste za navodnjavanje. U takvim sredinama, po pravilu, povećan je broj infekcija sa ešerihijom koli kao uzročnikom.
Nasuprot tome, znam da svi naši proizvođači koji isporučuju zelenu salatu za ,,Mekdonalds” prolaze rigoroznu mikrobiološku kontrolu.
Takođe je očigledno da je ova zaraza koja je zahvatila Nemačkuveliki udar na proizvođače povrća. Pogotovo na one koji proizvode u plastenicima. Proizvođačima bi se više isplatilo da imaju zdravstveno bezbedne proizvode, jer tako mogu da razvijaju proizvodnju i izvoz. U protivnom, oštećeni potrošačimogu da traže odštetu, a država troši velika sredstva za sanaciju infekcija. Zbog toga je očigledno da ova proizvodnja, da bi opstala, mora da bude bezbedna i mikrobiološki ispravna.
I voda za navodnjavanje mora obavezno da se mikrobiološki kontroliše. To je mnogo jeftinije nego sanacija epidemije. Treba strogo voditi računa i o đubrivima koja se uvozei obavezno kontrolisati njihovu mikrobiološku ispravnost. Takođe, otpad ne možemo bacati u reke, iako se kod nas u vodu bacaju i uginule životinje.
Iskreno se nadam da naše institucije vrše mikrobiološke analize proizvoda koji dospevaju u javnu prodaju. Mislim da je to neophodno, jer se time štite prvenstveno potrošači, a i savesni proizvođači od onih nesavesnih koji svoje parcele đubre fekalnim materijama razmišljajući samo o tome kako da postignu što veći prinos. Naime, na našem fakultetu studenti imaju praktične vežbe čiji je cilj da nauče kako se radi mikrobiološka kontrola svežih namirnica. Oni zbog toga uzimaju uzorkepovrćaiz slobodne prodaje i na njemu neretko nalazimo prisustvo bakterija salmonele i ešerihije koli, što ukazuje na neophodnost mikrobioloških analiza da bismojelizdravstveno bezbednuhranu.
Tokom desetogodišnjih složenih mikrobioloških istraživanja dokazao sam prisustvo patogenih bakterija u tkivu biljaka, u korenskom sistemu klijanaca kukuruza šećerca, salate, mrkve, peršuna, celera, paradajza itd.
*Magistar, asistent na katedri za ekološku mikrobiologiju Poljoprivrednog fakulteta BU
Igor Kljujev
objavljeno: 14.06.2011.
