Izvor: Blic, 31.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uživam u ulogama majke i domaćice
Uživam u ulogama majke i domaćice
Godinama je Novogodišnji program bio nezamisliv bez šou-programa Lepe Brene, koji bi, redovno, u svim republikama bivše Jugoslavije bio najgledanija i najrepriziranija emisija. Ta velika Jugoslavija se raspala, a Lepa Brena - sigurno jedan od nostalgičnih simbola - prestala je da nas zabavlja u noći koja deli prošlu i narednu godinu. Sve do danas. Posle deset godina, simbolično, poput vesnika jedne bolje budućnosti, Brena je snimila šou >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji će biti emitovan u novogodišnjoj noći na televiziji 'Pink'.
- Te 92. godine prestala sam da snimam šou programe. Raspao se taj jugoslovenski sistem, počela su politička previranja i prepucavanja, a ja sam shvatila da ne pripadam tom filmu. Posvetila sam se porodici, detetu i čoveku koga obožavam, i toliko mi je bilo lepo da sam verovala da nikada više neću pevati. Drago mi je da sam u svom tom bezumlju opstala kao čovek i uspela da, kao i ljudi oko mene, bez psihičkih lomova preživim za mene vrlo bolan raspad Jugoslavije. I to skidanje sa programa... Čudna je to situacija - sviđaš se ljudima, vole da te gledaju i slušaju, a onda dođe neki fašista i odjednom se tim istim ljudima više ne dopadaš. Zatim, dođu neki novi ljudi i - opet se svima dopadaš. I, kako ste se vi snašli u toj šizofrenoj situaciji?
- Shvatiš da u svojoj porodici moraš da imaš oazu, svoj mir; da treba da imaš grad koji voliš i državu koju voliš. A koju god državu da voliš, uvek se nađe neko da se buni, tako da moraš da imaš jasno izdefinisan stav prema tome. A ja nisam golub preletač. Ostala sam ono što jesam, što sam uvek i bila. Volela sam tu staru Jugoslaviju u kojoj je svima nama bilo mnogo lepše. Lepo smo se družili i zabavljali, a ako je i bilo nekih nedostataka, morali su se na drugi način rešiti. Ali, šta je tu je.
I evo, sad ponovo, kao neka čudna reinkarnacija, ja sa 42 godine ponovo pevam. Doživela sam da sve moje pesme do danas ostanu hitovi. Ne treba mi veća počast od te što nove generacije mladih, deca onih koji su odrastali uz moju muziku, danas vole moje stare pesme. To mi je jasan pokazatelj da sam bila na dobrom putu, da sam pevala muziku koja je bila pozitivna, a koja je sada postala trend. Pre dvadeset godina mnogi me nisu razumeli i pričali su da je to kič. U međuvremenu i Sting i mnoge druge svetske zvezde počele su da rade pop-folk i odjednom nikome ne smeta 'zavijanje' kod Stinga ali smeta kad 'zavija' neko ovde.
Kako ste uspeli da uprkos onolikoj popularnosti, ostanete čvrsto na zemlji?
- Mislim da je to stvar prirode, i svesti o tome ko si i gde se nalaziš. U životu sam upoznale mnoge ljude, od onih sa samog dna, preko krojača, pekara, mesara, pa do stranih sportista, glumaca, pevača i biznismena koji pripadaju svetskom džetsetu. Veoma uspešni ljudi su veoma jednostavni, prirodni, neposredni. Samo su neuspešni ljudi iskompleksirani i zbog kompleksa niže vrednosti glumataju da su važniji no što jesu. Kada si uspešan onda nema razloga da glumiš uspešnost. Svesna sam da je moj uspeh, a i ne samo moj, rezultat rada jedne velike ekipe ljudi. Na stranu i moj talenat, nastupi, koncerti, ipak sam upućena na ljude koji su moja senka, ali bez kojih ništa ne bi bilo kao što jeste. Tako da rezultat nije samo moj. Činjenica je da mnogim vašim kolegama već pri prvim nagoveštajima popularnosti uđe voda u uši.
- Ja ne priznajem ta ludila i ne mogu da razumem one kojima uspeh postane razlog da pljuju po drugima i ponašaju se kao da su nedodirljivi. Kolo sreće se okreće i začas se desi da onaj ko je bio gore ode dole.
Sigurno ste u životu bili svedok tih i takvih padova.
- U takvom sam okruženju da često viđam ljude koji su bili veoma popularni, a onda to više nisu. Jednostavno moraš da shvatiš da to sve bude i jednoga dana prođe. Ja ne volim da se bavim samo jednim poslom. Lepa Brena je za mene najbitnija sporedna stvar u životu. Porodica mi je najvažnija. Morala sam da se zajedno sa Bobom bavim i drugim poslovima da ne bih zavisila od te Lepe Brene. U našoj zemlji ne možeš da se osloniš samo na jednu profesiju, već moraš nekoliko poslova da rediš uporedo, da budeš svestran i da ti mozak funkcioniše 24 sata dnevno. Inače ne volim da zavisim ni od čega i ni od koga. Valjda mi je tu želju za samostalnošću usadila moja majka. Ne zavisim čak ni od muža. Pa i kad to što najviše voliš ne funkcioniše, moraš brzo da se prebaciš na drugi kolosek, jer od patnje i tuge nema ništa. Iskustvo govori da velika većina ljudi u životu promeni nekoliko poslova; retko ko doživi tu sreću da posao koji voli radi celoga života i još može da živi od njega. Kakav je vaš slučaj?
- Meni je fino. Ja sam malo domaćica, a najviše sam mama. Uživam u kućnim poslovima, znam da kad ja operem prozor da je on opran (smeh). I to je, u neku ruku, i mentalna higijena - opušta me, umorim se, preznojim... Volim da uređujem prostor u kom živim, a kad to završim, ponekad skuvam i ručak. Bavim se sportom, idem sa decom na klizanje... Ne volim ni jedan posao gde moram svaki dan da radim jedno te isto, da sedim svaki dan u kancelariji, ili svaki dan da kuvam ručak. Kad postoji spektar stvari koje uporedo radiš ni jedna ne može da ti dosadi. A da pevate? Ipak je to ono što ljudi najviše vole da vi radite.
- To da, ali ne više tako intezivno kao nekada. Bilo je mnogo ponuda da snimim šou program, ali ja sam to htela da uradim na svoj način jer sebe ipak najbolje poznajem. Mada, mogu vam reći da mi je ovo sve jako naporno. Snimati u studiu po dvanaest sati dnevno, deset dana uzastopno... Izašla sam iz forme i ne mogu više ni da izdržim napor da radim do četiri sata ujutru. Previše je to za moje godine. Ipak sam navikla da živim komforno - ujutru kafa, pa se izmazim sa decom i tek onda krećem u radne akcije. Spremate i novu ploču.
- Počinjem da radim od Nove godine, a u planu je da izađe u septembru. Radiću je sa autorima iz Hrvatske, iz Bosne, Grčke i Turske.
Simonida Stanković
