Izvor: Blic, 20.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzet danak u talentima i sposobnim
Uzet danak u talentima i sposobnim
Činjenicu da je film Dragana Marinkovića 'Bumerang' upravo pozvan na Berlinski festival, Lazar Ristovski, koji u tom filmu igra jednu od glavnih uloga, doživljava kao značajan događaj. Istovremeno, to što se 'Bumerang', čiji je koproducent 'Zillion' Lazara Ristovskog, našao u prestižnom društvu, ovaj poznati glumac vidi kao još jedan uspeh našeg filma. Jer, kako ističe, 'veoma su retki ovakvi uspesi domaćeg filma. Berlin je festival >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << A kategorije kakvih je u svetu vrlo malo i time je ovaj uspeh veći. Ovo je ujedno i veliko zadovoljstvo nas producenata filma, kao i svih koji su napravili film 'Bumerang' na čelu sa rediteljom Draganom Marinkovićem. Sve negativne kritike na račun filma koje smo dobili, kao i zlonamerne osvrte priučenih televizijskih komentatora iz kulturnih redakcija, sada se moraju posmatrati iz drugog ugla. Video sam skoro slogan na velikim bilbordima: 'Neka komšiji krava bude živa i zdrava'. Teško da će se ta vrsta optimizma primiti na našem tlu. Makar ne uskoro. Ne verujem da će se mnogo njih radovati što se naš film našao na Berlinskom festivalu. Raduju se stranci, što je u ovome trenutku važnije, jer nam oni više žele dobro nego mi sami sebi. Koliko je teško uopšte 'ubaciti' film u program, naročito Berlinskog festivala?
- Ja sam kao producent napravio dva filma: 'Belo odelo' i 'Bumerang'. Prvi je bio na Kanskom festivalu, drugi je, evo, na Berlinskom. Po tim rezultatima spadam u najuspešnije producente sa ovog prostora. Nije to samohvalisanje, to su činjenice. Da bi film ušao na neki veliki festival, mora prvo i pre svega biti dobar. Bumerang je, ako ne za naše kritičare, ono za selektore ovog festivala, dobar, intrigantan i originalan film. Ostale olakšavajuće okolnosti su upravo ono o čemu sam malopre govorio. Da ljudi koji su napravili film za sobom imaju biografiju koja je ljudima iz sveta filma poznata. Pošto ovde ipak svi ne žele da komšiji crkne krava, ima filmskih kritičara kojima se film dopada i koji su i svojim ugledom i prisustvom u međunarodnim filmskim forumima pomogli 'Bumerangu'. Prethodno pitanje se više tiče položaja našeg filma, stoga je zanimljivo dalje da kažete na koji način vi kao producent 'naterate' selektore da uopšte odgleda film?
- Delimično sam odgovorio i na to, ali ipak važno je reći da sa jednim filmom ne počinje niti se završava naša kinematografija, ma koji to film ili autor bili. Svi oni pre nas su pomogli da se za YU film zna u svetu i da se uvek on rado čeka. To je činjenica koja nam pomaže i olakšava pozive selektorima da pogledaju naše kasete ili da dođu u Beograd i pogledaju filmove koje im nudimo.
Tema je tim zanimljivija jer većina konkurenata za program Festivala iza sebe imaju celu ekipu lobista, počev od profesionalaca pa do državnih činovnika.
- Za plasman filma, kao i za njegovu realizaciju, potreban je veliki novac. Mi producenti ga nalazimo na razne načine. Od sponzora, pa do ličnog novca koji ulažemo i rizikujemo za dobrobit naše kinematografije, kojom se država diči kad je uspešna, i ne primećuje je, kad nije. Svaka zemlja je srećna kad se njen film nađe na ovakvom festivalu i razna ministarstva, na čelu sa Ministarstvom kulture, zdušno pomažu ovakve puteve i sami ih koriste za svoje promocije i za promocije državnih interesa. Nadam se da ćemo i mi sada dobiti neku pomoć od države, kako bi uspešno predstavili jugoslovensku kinematografiju u Berlinu. Da li je za plasiranje vašeg filma i na druge festivale potrebno lobiranje ili se to odvija po automatizmu?
- Uspeh i prisustvo na ovom festivalu povlači za sobom učešća i na mnogim drugim festivalima. Podrazumeva, naravno, i urađen domaći zadatak nas producenata. Bez toga nema nikakvog uspeha. Kako i koliko se uopšte domaći filmovi prodaju na inostranom bioskopskom i televizijskom tržištu? Ako možete, recite nam to na primeru filma 'Belo odelo'.
- Retko se prodaju naši filmovi, sa izuzetkom nekoliko, ili sada samo dva autora. Na prvom mestu filmovi Kusturice, pa Paskaljevića. Oni mogu da uđu u bioskope. Ostali se mogu nadati prodaji stranim televizijama, što je isto tako veliki uspeh. 'Belo odelo” je imalo engleskog distributera i do sada je prodato nekim televizijama. Film nije ušao u bioskope, možda i zbog činjenice što je film napravljen dok su padale bombe po Jugoslaviji. Kako se, kao umetnik, glumac i reditelj, snalazite na terenu koji je namenjen biznismenima?
- Kada čovek jedan posao obavlja dobro i časno, onda mu je, samim tim, otvoreno polje i za druge poslove. Biti profesionalac u jednome znači biti uspešan i u drugome. Profesionalci barataju univerzalnim jezikom. Jasno je da postoji potreba za organizovanim nastupom naših 'kulturnjaka' na inostranoj sceni, ko bi po vašem mišljenju bio naš najbolji predstavnik?
- Najbolji promoteri su najuspešniji iz te oblasti. Oni skraćuju puteve u komunikaciji sa ljudima napolju. Svi ih znaju, samim tim im i veruju. Uspešnom čoveku se veruje. Nažalost, mnogo najuspešnijih nema. Bilo ih je, ali ih je sve manje. Poslednje godine su uzele svoj danak u talentima, sposobnim i uspešnim. U svakom slučaju, to nisu političari koji po ko zna koji put pokazuju svoje nerazumevanje za kulturu, što znači da ne poštuju ni sami sebe. Iz oblasti filma ne može niko bolje prezentovati naš film od Kusturice. Iz svih drugih oblasti kulture samo najbolji treba da budu promoteri. Ostaje opet otvoreno pitanje u vezi sa komšijskom kravom: da li se najbolji mogu boriti za to da i drugima, manje dobrima, bude bolje? Željko Jovanović
M. kneŽević
