Izvor: Blic, 05.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Užasi tamnog vilajeta
Užasi tamnog vilajeta
Rad na filmu 'Profesionalac' ima svoj prirodan tok i nema razloga da ga ubrzavamo, radeći dan i noć kako bi stigli do nekog presudnog datuma - kaže naš poznati i priznati dramski pisac Dušan Kovačević, odgovarajući na pitanje o terminu premijernog prikazivanja svog filma za koji je naravno, pisao scenario i koji je takođe režirao. 'Pored dileme da li je pametno početi sa prikazivanjem filma početkom leta, nameće se još jedan problem. Priča >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'Profesionalca' je zapravo priča o policiji. Svedoci smo da po prvi put posle Drugog svetskog rata, policija radi kako valja. Istovremeno, ovo što se sada događa, uzbudljivije je od svega što se 'događa' u umetnosti. Ljudi po ceo dan čitaju novine i gledaju televizju jer se događaji ne ubrzavaju iz dana u dan, nego iz sata u sat. Jedan sistem za koji smo pretpostavljali da je monstruozan, nije ni blizu izgledao toliko strašan kao što se sada razotkriva. Iz tog tamnog Miloševićevog vilajeta izlaze takvi užasi i takve strahote, kakve u našoj celokupoj prozi, poeziji i epici nisu opisane. I nadmašuju najgenijalniju ili najbolesniju maštu.
Ša mislite o tome da bi, s obzirom da smo mi bili deo istočnoevropskog dela sveta, vaš film mogao biti prvi film koji se bavi crvenom mafijom?
- Ovo što smo mi imali nije samo Miloševićev izum. Jedan ruski reditelj je pre pet šest godina objavio knjigu koja se zove 'Nova kriminalna revolucija' sa podnaslovom 'svaka država ima mafiju, samo u Rusiji mafija ima državu'. Naslov te knjige je jasno, asocijacija na Oktobrasku revoluciju, izvedenu uz pomoć kriminalaca. Lenjin, Staljin i kompanija su najpre opljačakali banke, onda pobili sve svoje neprijatelje i potom funkcionisali kao država. U isto vreme u Americi se 'decentralizuje' mafija. I šta se desilo, Al Kapone je završio u zatvoru a Staljin je postao jedan od najbitnijih ljudi na svetu, što znači da je Al Kapone samo pogrešio teritoriju. U Rusiji bi recimo bio šef KGB-a, kod nas možda potpredsednik republike. Takođe je činjenica da je nova vlast na čelu sa Brozom, pobila desetak hiljada ljudi samo u Beogradu i da je ostala nekažnjena. Posle tri godine od ubistva, pronađen je Stambolić i otkriveno je ko je to učinio. Međutim do dana današnjeg, nema ni jednog svedoka, ni jednog čoveka koji bi pokazao u kojoj krečani je sahranjen Draža Mihajlović.
Kakva je veza između Draže i Stambolića?
- Pa Draža je omogućio Titu da dođe na vlast, jer ga nije ubio kad je mogao, a Stambolić je, kao što je u svome pismu napisao, dao Slobi nož u ruke. Što znači, kada u politici nekome pomogneš, sam si sebi potpisao smrtnu presudu.
Upravo je izabran novi predsdenik SANU, koju često, zajedno sa crkvom mnogi napadaju i traže da se obnovi?
- To je, takođe, priča o našim krajnostima, priča o obožavanju i mržnji. Malo je naših ljudi koji stvari mogu da vide objektivno. U Akademiji je, kao i u svakoj instituciji, bilo mnogo onih koji su bili žrve samih institucija u kojima su radili. Da ne govorimo o većini ljudi koji su se bavili svojim poslom i trepeli zulum ćuteći. Nisam nadležan za rešavanje individulanih grehova. Svaka kuća bi u ovom velikom prolećnom spremanju Srbije morala da se provetri i proveri da li ispod kauča i kreveta, ne leži neki kostur zostao iz bilo kog vremena. Priča nekih stranaka da nije trebalo uvoditi vanredno stanje je je čist politički marketing i apsolutno je neprimerena užasu u kome smo. Ovo je za mene redovno stanje a vanredno stanje je uvedeno četrdeset pete godine i trajalo je sve do ovog velikog čišćenja Srbije, do ovog tenutka kada je policija, po prvi put, počela deliti ljude na dobre i zle i na lopove i poštene. Za to vreme pojedinci pričaju o ugroženosti ljudskih prava, a danas, po prvi put možete da sednete mirno u kola bez tempirane bombe, i možete mirno da odete u kafanu jer više nema onih tipova iz filmova o mafiji. Svaki naš osrednji kriminalac se sijao na tri stotine metara, njegova moć se videla bez durbina. Simbioza kiča, kriminala i narko-mafije, bila je dovedna je do savršenstva, uz strašno saznanje da je u tome ogrnizovano učestvovala država. Svakome je danas jasno da je smrt Zorana Điđića trebalo da izazove haos i državni udar, vraćanje na one godine u kojima su te patriote, dok su govorile o potriotizmu, najmanje sto hiljada mladih ljudi pretvorile u narkomane.
Može li se govoriti o posledicama toga vremena?
- Posledice ćemo osećati u narednih dvadeset, trideset godine jer će se klinci navučeni na heroin, koga je u Srbiji bilo više nego šećera, lečiti ceo život. U svakom gradu u Srbiji, u malim mestima gde ljudi nisu znali ni šta je droga, heroin i kokain su se prodavali u fišecma kao semenke i suncokret. Ali najstrašnije je što su u svakom malom mestu ljudi znali ko to radi, svi su znali koji kriminalac sedi sa kojim policajcem i diluju zajedno, znali su ko krade kola, ko ubija i nisu smeli ništa da kažu. Ako šef jedne države vucara pištolj sa sobom, njegova deca šenluče p gradu, dok za to vreme žena piše o ružama i bubamarama, onda ta zemlja i mora da prođe kroz ovo što smo mi prošli. Garantujem da su oni ostali na vlasti još godinu dana, ovde više ne bi bilo nikoga živog, oni bi krenuli u neku još sumanutiju avanturu i na kraju bi izazvali i kopnenu intervenciju.
Šta je to što ćete vi učiniti u ovom prolećnom spremanju Srbije, konretno u Pozorištu, na filmu?
- U ovu priču o'Profesionalcu' uložio sam dvanaest godina života i to nije priča o 'umetničkom delu', (ne volim ni jednu od te dve reči) to je rekonstrukcija događaja od devedesete do 2000. koje su ličile na gladijatorske igre, plus ovih neoliko godina strahota u kojima je čovek znao šta se doagađa ali nije bilo moguće ništa uraditi. Želeo sam da posmatram taj period kao svedok, uz obilje dokumentarnog materijala. Film je završen 2002. godine, i sada je odjednom osvetljen nekom drugom svetlošću, jer u filmu je reč o problematičnoj policiji, o snajperu o kriminalu. Nije ovde teško biti prorok i ispisati neko zlo koje će se dogoditi. To može svako ko ume da pomnoži dva i dva. Ovde bi bio veliki prorok čovek koji se još u Srbiji nije rodio, neko ko bi predvideo nešto dobro. Lično imam nekoliko poslova koje bih želeo da uradim ali ono što se nadam da je sigruno, jeste gradnja drugog dela Zvezdara teatra. I po planu koji je Grad odobrio, nadam se da bi sledeće jeseni ovo pozorište, zajedno sa Novom scenom koja živi već dve godine, moglo da bude jedno od lepših evropskih pozorišta. Mene u ovom trenutku najviše uzbuđuje činjenica da za našeg života gradimo nešto što će, bez preterivanja služiti vekovima a da će nekim generacijama jedini zadatak biti samo da kreče.
A kada je o vašoj novoj drami reč?
- Trenutno je živim, a ako je preživim, nešto ću i zapisati.
