Izvor: Politika, 20.Apr.2015, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Utopljena čovečnost
Dok se čuje šum talasa koji zapljuskuju plažu na kojoj se bezbrižno sunčaju turisti, morska struja u zaliv polako donosi tela davljenika. Tamni i nabubreli, na prvi pogled deluju kao stabla koje je oluja oborila u more. Pre nego što su ih od sunca pocrveneli ljudi na obali uopšte primetili pomislili su odakle dolazi taj neprijatni miris...
Deluje kao opis scene iz horor filma ili nekog umetničkog odgovora na tragediju imigranata u Sredozemlju. Kao scena na koju bi u realnom životu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << verovatno mnogi sa te obale bezosećajno pomislili: „Pa gde da se nasukaju baš na mojoj plaži?!” Doduše, i tada bi bili manje surovi od poznate britanske kolumnistkinje koja je migrante uporedila sa bubašvabama, hvaleći se time da je ne potresaju slike plutajućih tela te da se zalaže da se borbenim brodovima spreči ulazak migranata u Evropu. Ipak, mržnja koja provejava kadgod se pomenu migranti u Evropi primećuje se čak i kod profesionalnih novinara koji su u prvim izveštajima za prevrtanje broda ovog vikenda optužili same davljenike jer su videvši drugi brod od uzbuđenja prešli na jednu stranu palube „i tako uzrokovali brodolom”.
Iako su se svi lideri EU naprasno zabrinuli za tragediju, podaci govore da je i bez ovih verovatno oko 900 žrtava, od početka 2015. godine Sredozemno more masovna grobnica za oko 1.600 mučenika koji su bežali od bede i sukoba u Libiji, Somaliji, Eritreji, Nigeriji, Jemenu, Siriji... To znači da se i pre letnje sezone udavilo više od polovine od ukupno 3.000 žrtava u 2014. a da je tek brojem velika pojedinačna tragedija uzbudila političare i javnost.
Sada svi žele da se spreče dalje nesreće, a istina je da su države centralne i severne Evrope, čast izuzecima, prepustile Italijanima, Grcima i Maltežanima da se bakću sa stotinama hiljada izbeglica. Izuzev Švedske i Nemačke, koje su primile znatan broj Sirijaca, ostatak bogatih država EU nedostižna je tvrđava ojačana predrasudama i strahom da će izbeglice ukrasti posao domaćinima. Velika Britanija je čak uskratila podršku misijama koje su po Sredozemlju tražile i spasavale migrante.
Iako je licemerno da to kaže najveći borac protiv migranata u Britaniji, ali mora se dati za pravo Najdželu Faražu kada navodi da krivicu za smrt migranata treba da preuzmu i Dejvid Kameron, kao i drugi evropski lideri, uključujući i bivšeg francuskog predsednika Nikolu Sarkozija, zbog svog „fanatizma” u pomaganju svrgavanja Muamera el Gadafija. Libija je pod njim zaista bila svojevrsna brana za dolazak migranata iz centralne Afrike u Evropu.
Ali, nisu samo političari krivi. Ovo je sramota i svakog anonimnog Evropljanina koji je ovih dana potresen slikom utopljene dece, ali zato s visine gleda na došljaka koji se uselio u stan do njegovog. Izgleda da se čovečnost utopila i pre afričkih izbeglica.
