Izvor: Politika, 25.Avg.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Utihnuli bum BRIKS-a
Nju Delhi – U knjizi „Đavolji rečnik”, kao stvorenoj za citiranje, američki pisac Ambroz Birs je u 19. veku napisao da je strpljenje „slabija forma očaja, maskirana u vrlinu”.
Indija decenijama živi s tom navodnom vrlinom: izuzetna tolerancija nejednakosti i kastinskih podela. Strpljivo trpljenje nedostatka odgovornosti i širenja korupcije.
Spremnost na potčinjavanje socijalno zapostavljenih i njihovo prihvatanje mizerije, eksploatacije, oduzetog dostojanstva. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tiha rezignacija indijskih žena.
Godine ekonomskog buma počele su 1991, kada se Indija našla na ivici bankrota, da bi pravi zamah dobile krajem te decenije, koje su Indiju kao maharadžu ubacile u slavni kvintet BRIKS-a.
Ali zemlje BRIKS-a – Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika – koje su se, obasute superlativima, godinama uspinjale u vrh globalne privrede, suočene su sada s usporavanjem rasta i finansijskim nedaćama.
Ispostavlja se da prednosti stvorene u vremenu buma nisu dovoljno iskorišćene da bi se obavile neophodne reforme. Svetska banka na listi od 185 zemalja postrojenih po lakoći biznisa Kinu svrstava na 91. mesto, Rusiju na 112, Brazil na 130. a Indiju na 132. poziciju.
„Znaci su nepogrešivi: Kina je u velikim teškoćama”, pisao je nedavno nobelovac Pol Krugman.
„Ne pričamo o nekim manjim preprekama na putu, već o nečem fundamentalnijem. Sveukupan način vođenja biznisa, ekonomski sistem koji je tri decenije obezbeđivao neverovatan rast, dospeo je do svojih limita. Kineski model uskoro će udariti o Veliki zid a sada je jedino pitanje koliko će taj udarac biti žestok.”
Da li je pred zidom i Indija, čiji je BDP po glavi stanovnika manje od polovine kineskog, trećina brazilskog i četvrtina ruskog, ali pokazuje iste simptome oboljenja?
Indija je s drugog mesta po stopi rasta 2010. pala na 10. mesto. Njen budžetski i deficit tekućeg plaćanja suviše su veliki. Inflacija je previsoka. Ukupna kapitalizacija svih akcija na berzama početkom avgusta prvi put je pala ispod 1.000 milijardi dolara.
Smatrana do skora moćnim uporištem globalne ekonomije, Indija je zbog sporih reformi pogubila deo stečenog sjaja. Sve češće se govori o strukturnim ograničenjima treće najjače privrede Azije.
Statistika BRIKS-a je surova: rast brazilskog bruto nacionalnog proizvoda kretaće se ove godine oko skromna dva procenta, a Rusije možda tek nešto više. Indija je 2011. beležila stopu od 11,2, da bi sada ona bila oko četiri procenta. Šampion Kina, posle godina dvocifrenog rasta, sada ga svodi na 7,6 odsto. Trend potvrđuje i peta članica grupacije, Južna Afrika, čiji će rast ove godine teško prebaciti dva procenta.
Istovremeno, indijska rupija je od početka godine izgubila 13 odsto vrednosti i pala na rekordno nizak nivo u odnosu na dolar, utirući put padu brazilskog reala (15 odsto) i drugih moneta brzorazvijajućih ekonomija.
Sve preti izlaskom stranog kapitala u vremenima kada su investitori već obeshrabreni usporavanjem – što je signal ozbiljne opasnosti, jer se sve privrede BRIKS-a snažno oslanjaju na priliv stranog kapitala kako bi pokrile deficite tekućeg plaćanja koji idu od tri procenta u Brazilu, 4,8 u Indiji i 6,5 u Južnoj Africi.
I dok ovdašnja vlada situaciju doživljava kao prolaznu nepogodu u sezoni monsuna, pokazuje se da potencijal rasta ne garantuje rast po automatizmu. Neophodne reforme su pretpostavka budućeg razvoja. U Kini se za to ozbiljno spremaju. U Indiji je dosta vremena propušteno, pa otuda pitanje:
Može li spektakularni ekonomski rast „Nove Indije” poslednjih godina da izdrži vremenom nataložene izazove prošlosti u vremenima kada je rast na najnižem nivou poslednje decenije a početni optimizam uzmiče pred teškoćama neizvesne budućnosti?
Da li je to znak da je medeni mesec završen, kada su sa sličnim simptomima suočene i druge uspešne privrede, od Argentine, preko Poljske i Mađarske, do Turske?
Ispostavlja se da je gotovo nemoguće izbeći pregrejavanje mašina i prateću inflaciju koja je kuvala u hladnjaku. Pokazuje se da brzorazvijajuće ekonomije teško mogu da sačuvaju imunitet na globalne ekonomske nedaće.
Recesija zone evra direktno je pogodila Centralnu Evropu i Tursku, dok se sasvim spor oporavak američke privrede i njene slabosti u BRIKS prelivaju trgovinom, finansijskim i investicionim vezama.
U vremenima bankarske i šire krize neoliberalnog modela, većina ekonomija BRIKS-a primenjivala je neku varijantu državnog kapitalizma, koji posebno kontroliše energiju, transport i bankarstvo. To je usporilo neophodne reforme koje povećavaju efikasnost privatnog sektora, ojačalo mesto države u privredi, promovisalo trgovinski protekcionizam.
Rezultat je usporavanje privrednih aktivnosti i usporavanje rasta, koje bivši kineski premijer Ven Đibao tumači postojanjem modela koji je „nestabilan, neizbalansiran, jednosmeran i neodrživ”, što ozbiljno koči lavove Azije, Latinske Amerike i Afrike, koji su snažan rast gradili na jevtinoj radnoj snazi i izvoznoj orijentaciji.
Taj ciklus se primiče kraju, baš kao i era jevtinog novca i izuzetno niskih kamatnih stopa, koje su doprinele visokim prinosima papira od vrednosti ili državnih obveznica.
Ekonomski rast Indije nije zaustavljen. Ako su kratkoročne perspektive Indije pesimistične, makroekonomski scenario je ipak svetliji posmatrano na duži rok.
Jedan od stubova optimizma je obrazovanje, ključ američke budućnosti, kako procenjuje Farid Zakarija u slavnoj knjizi „Postamerički svet”.
Indija je na tom planu ostvarila ozbiljne uspehe. Broj đaka upisanih u škole se poslednjih godina udvostručio. Rezultati su još impresivniji u visokom obrazovanju, gde se broj upisanih studenata udvostručio, dostižući sadašnjih 26 miliona godišnje.
Iako je vladajuća koalicija, koju već deset godina predvodi stranka Kongresa, mnogo toga propustila, rezultati su uknjiženi na planu infrastrukture i energije. Železnice sada pokrivaju dva gigantska koridora. Vlada je ogromna sredstva uložila u traganje za novim izvorima energije širom sveta.
Najveći uspeh uknjižen je u ruralnom sektoru. Poljoprivredna proizvodnja je skočila, doprinoseći da Indija postane veliki izvoznik žita i pirinča.
Rast jeste usporen, ali Indija ipak očekuje da će svakih deset godina udvostručiti prosečna primanja.
Ekonomski futurolozi u CIA, investicionim bankama ili po univerzitetima, slažu se u predviđanjima da će na određenoj tački 21. veka Kina i Indija dominirati svetskom ekonomijom. Kina će preteći SAD u periodu 2030–2040, dok bi Indija to mogla da ostvari 2050.
Zemlje BRIKS-a pokazuju simptome narušene stabilnosti, ali olako ih otpisati bila bi glupost. Prošle godine, Brazil, Kina, Indija i Rusija dali su četvrtinu globalnog proizvoda, a predviđa se da će do kraja ove decenije davati oko trećine.
Njihove ekonomije nastaviće da se uvećavaju, ali sporije nego u protekloj deceniji. Jednostavno, manja je šansa da se udvostruči ono što je do sada napravljeno. Preduslov je ubrzanje reformi za koje vlade članica BRIKS-a nisu imale hrabrosti u eri buma. Sada će to biti teže.
Boško Jakšić
objavljeno: 25/08/2013
