Izvor: Politika, 12.Jun.2012, 23:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ustavni moral i (ras)podela vlasti
Gotovo šest godina od njegovog donošenja, dosetili smo se da Republika Srbija ima Ustav
Za dosledno ostvarivanje načela ustavnosti, kao jednog od neizostavnih elemenata zdanja savremene pravne države, nije dovoljno poštovanje isključivo pisanog slova Ustava. Osnovni zakon države ne može detaljno da uredi i unapred predvidi sve moguće političke situacije. Zato je neophodno snaženje ustavnog morala, koji umesto krutog i proračunatog tumačenja pisanog slova Ustava podrazumeva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poštovanje duha Ustava, budući da je smisao postojanja ovog pravnog akta ograničenje državne vlasti u cilju očuvanja ljudskih prava.
Moglo bi se reći da, iako u skladu sa slovom Ustava u ovom konkretnom slučaju, kandidovanje jednog lica za obavljanje trećeg uzastopnog mandata predsedničke funkcije svakako nije u skladu sa nepisanom ustavnom moralnošću. Takav gest svedoči o nastojanju personalizovanja predsedničke funkcije, kao i o sveprisutnom uverenju naših političara o mesijanskoj ulozi koju im je istorija dodelila i koju oni, žrtvujući sebe, teškom mukom prihvataju samo zarad dobrobiti građana. Ustavni moral podrazumeva spremnost nosilaca političke vlasti, ali i stranačkih lidera kod kojih je široko rasprostranjena svest o nezamenjivosti, da se nakon dva izborna ciklusa povuku sa svojih pozicija.
Rezultat nedavno održanih predsedničkih izbora višestruko je značajan. Gotovo šest godina od njegovog donošenja, dosetili smo se da Republika Srbija ima Ustav. Postavilo se pitanje kojim će to nadležnostima raspolagati novoizabrani šef države. Iznenađujuće saznajemo da pozicija predsednika republike donosi uglavnom protokolarna ovlašćenja i da je ključna pozicija premijera.
Ovo bezazleno pitanje o ustavnim ovlašćenjima predsednika republike razotkriva dosadašnju tamnu stranu naše političke svakodnevice, jer Srbija je i do sada imala predsednika, samo što nikoga nije zanimalo kakav je njegov ustavnopravni položaj. Nezavisno od pisanog slova Ustava, predsednik republike je mimo svojih ovlašćenja nastavio praksu iz devedesetih godina prošloga veka i preuzimao na sebe vođenje državne politike, iako je to posao vlade. U ambijentu potpune podređenosti parlamenta izvršnoj vlasti, predsednik republike je neprikosnoveno dominirao ustavnim sistemom. Proklamovano načelo podele vlasti svih ovih godina je bila obična dekoracija Ustava. Iako je neskriveno odlučivao o sudbini države, predsednik republike je uvek mogao da izbegne snošenje odgovornosti zaklanjanjem iza premijera, kome je tako neprestano pretila uloga „žrtvenog jarca”.
Bez obzira na to što je već uobičajeno da predsednik republike zadržava lidersku poziciju u svojoj političkoj stranci, novoizabrani šef države je odstupio od te prakse i podneo ostavku na tu funkciju. Dakako, takav gest trebalo bi da doprinese snaženju ustavnog morala, jer jedino ako je izvan svakodnevnihuskostranačkih političkih procesa, predsednik republike može postati istinski simbol državnog jedinstva.
Na stranu dilema da li je politički moralno da poraženi na predsedničkim izborima bude kandidat za premijera, posebno ako je taj poraz doživljen u ambijentu ostrašćenog referendumskog izjašnjavanja građana. Novonastala politička situacija, u kojoj je sve izvesnija kohabitacija političkih suparnika, trebalo bi da doprinese jasnom razgraničenju nadležnosti predsednika republike i vlade. Te dve suprotstavljene ambicije će se međusobno kontrolisati i ograničavati, što će doprineti doslednijem sprovođenju načela podele vlasti.Uz neminovno razvijanje duha tolerancije i umirivanje političke ostrašćenosti, kohabitacija prinuđuje političke suparnike da pronalaze kompromise, jer rigidnost i nespremnost na saradnju usled kojih dolazi do blokade rada institucija, može da izazove negativne reakcije u biračkom telu. Predsednik i premijer moraju da se ponašaju konstruktivno u takvim okolnostima da bi povećali svoje izglede za pobedu na sledećim izborima, jer biračko telo ume da bude neumoljivo surovo prema državnicima koji svoje uske stranačke interese stavljaju ispred nacionalnih.
Nadajmo se, imajući u vidu našu skromnu političku kulturu, da će nagovešteni razvoj političkih događaja doprineti snaženju ustavnog morala nosilaca političke vlasti. Jer, kako se to još u starom Rimu govorilo, Qualisrex, talisgrex (Kakav pastir, takvo stado).
*Vanredni profesor na Kriminalističko-policijskoj akademiji u Beogradu
Darko Simović
objavljeno: 13.06.2012
.jpg)
