Izvor: Politika, 13.Okt.2013, 22:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ustavi od Avganistana do Zimbabvea na jednom mestu
Studenti, analitičari i pravnici mogu da upoređuju najvažnije pravne akte najvećeg broja zemalja, sakupljene na novom sajtu koji je pokrenuo „Gugl”
„Gugl” je preveo na engleski ustave najvećeg broja zemalja i u digitalnoj formi ih postavio na svoj nedavno pokrenuti sajt „Konstitjut” kao vid pomoći država koje danas pišu nove ili dopunjavaju stare ustave.
Kako se ističe na sajtu projekta constituteproject.org, cilj je pomoć ustavotvorcima u zemljama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje prolaze kroz velike političke, socijalne i ekonomske promene i potreban im je novi najviši pravni akt. Oni koji sada regulišu prava i obaveze svojih država i građana, mogu da uporede iskustva i rešenja sa drugim zajednicama.
„Želeli smo da skupimo sve ustave sveta onlajn da bi bili dostupni svima i korisni vladama u ustavnom procesu”, objasnio je Džerad Koen, koji je u „Guglu” zadužen za razvijanje novih ideja.
Materijal je namenjen i studentima i istraživačima, ali i građanima koji bi mogli da se podsete kako izgleda najvažniji dokument u njihovim društvima. Osim što mogu da pronađu 177 ustava u celini, posetioci ovog portala mogu da pretražuju i samo one ustavne delove koji obrađuju neki konkretan pojam, na primer, prava nacionalnih manjina. Tako korisnici sajta mogu lako da uporede kako se u različitim sredinama rešavaju iste potrebe za slobodom, jednakošću i sigurnošću. Portal zasad nudi pretragu 350 pojmova koji se najčešće obrađuju u ustavima, između ostalih i sloboda govora i udruživanja, jednakost, finansiranje izbornih kampanja, rad političkih stranaka, i pravo privatne svojine.
„Ako pišete ustav i želite da znate šta afrički ustavi imaju da kažu o pravima žena posle 1945, možete to da uradite uz pomoć samo nekoliko klikova”, rekao je Brendan Belou iz „Gugla”.
„Konstitjuts”je nastao u saradnji najvećeg svetskog pretraživača i Projekta upoređivanja ustava, koji su pokrenuli različiti univerziteti i koji danas uređuju profesori sa Univerziteta Teksas, Univerziteta Čikago i Univerzitetskog koledža London. On uključuje sve akte koji su bili na snazi zaključno sa septembrom ove godine uključujući i Ustav Srbije.
Kao sledeći korak „Gugl” najavljuje da će prevesti sav materijal na francuski, španski, ruski, arapski i kineski, odnosno na ostale zvanične jezike Ujedinjenih nacija, organizacije koja okuplja gotovo sve države sveta.
Većina njih ima ustav, a konstitutivno uređenje ističe se kao suprotnost autoritarnoj vlasti na osnovu volje vladara. Konstitucionalna vladavina i demokratija često idu zajedno, ali ne i uvek, pa tako postoje mnogi nedemokratski ustavi koji ne garantuju prava, slobode i jednakost, dok Velika Britanija, zemlja u kojoj je nastala moderna demokratija, nema pisani ustav.
Tvorci projekta nisu komentarisali različita ustavna rešenja, pa su vrednovanje demokratičnosti različitih država ostavili samim posetiocima sajta. Ipak, voljni su da izmene sadržaj ako su napravili neku materijalnu grešku pa zato pozivaju korisnike da prijave svaku koju primete.
--------------------------------------------------------
Pravo na nošenje oružja je retkost
Pojedina prava pominju se u gotovo svim ustavima kao što je pravo na obrazovanje, a većina ustava pominje i pravo na besplatno obavezno obrazovanje u osnovnim školama. Opet, pravo na nošenje oružja pomenuto je samo u vrhovnim pravnim aktima Gvatemale, Haitija, Irana, Meksika i SAD. Dok pojedini ustavi garantuju potpunu ravnopravnost polova, iranski ustav potvrđuje da i muškarci i žene uživaju zaštitu zakona i prava, ali u skladu sa islamskim zakonima. Ponekad sami počeci ovih dokumenata nagoveštavaju vladavinu koja se na osnovu njih ustanovljava. Američki ustav počinje rečima da ga donosi američki narod, dok, na primer, ustav Ujedinjenih Arapskih Emirata, počinje time da ga donose emiratski vladari.
J. S.
objavljeno: 14.10.2013.
