Izvor: Politika, 09.Dec.2012, 12:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspešno se rvemo sa problemima
Studenti danas nemaju ni želju ni volju da ostanu na fakultetu, da se nametnu kao budući nastavni kadar, kaže dekan Fakulteta likovnih umetnosti Milutin Dragojlović
Kako reče Duško Radović, onoga trenutka kada primetimo da studenti počnu da liče na nas, svoje profesore, mi počnemo da ih tučemo, šale se gotovo u isti dah Milutin Dragojlović i Čedomir Vasić negde na sredini razgovora za „Politiku”, upriličenog u vreme proslave sedam i po decenija Fakulteta likovne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << umetnosti (FLU) u Beogradu.
I jedan i drugi bili su studenti ovog fakulteta potom i profesori. Obojica se, istovremeno, aktivno „druže” sa današnjim akademcima – dekan Milutin Dragojlović predaje slikarske tehnologije, a profesor Čedomir Vasić slikanje i crtanje.
Od vremena osnivanja, preko „njihovog vremena” do danas, ova ustanova, referentna za oblast likovne umetnosti na prostoru gotovo celog regiona, prešla je dug put. Danas se, kao i većina, rve sa problemima.
– Promene u društvu utiču na rad fakulteta. U odnosu na vreme koje pamtim kao student, a fakultet sam upisao početkom sedamdesetih, nisam zadovoljan stanjem u kojem radimo. Ulažemo veliki trud kako bismo sve što se nekada podrazumevalo u današnje vreme uspeli da obezbedimo studentima. Materijalno je sve otišlo nizbrdo. Radeći leti mogao sam da zaradim za tri ili četiri puta na inostrane izložbe i da tamo ostanem i po dve nedelje. Nije bilo značajnije postavke koju nisam posetio. Generacije mladih ljudi kojima mi predajemo, osim preko studentske razmene, za takvu vrstu kontakta sa umetničkim delima nemaju priliku. Čak ni ono što imamo u zemlji ne mogu da vide, jer naša dva najznačajnija muzeja nisu otvorena – priča Dragojlović i ističe održavanje zgrada koje koristi fakultet kao trenutni gorući problem.
– Nisu svi odseci na jednom mestu. Jedna od zgrada koje koristimo je nova, ostale su delimično obnovljene, mada im je potrebno još dosta ulaganja. Jer, jednoj su propali podovi, tonu temelji a druga nema ni prozore ni vrata, u takozvanoj je sivoj fazi još od kraja osamdesetih. Para za detaljno sređivanje nema pa krpimo koliko možemo. Tokom ove godine uspeli smo da u zdanju gde je grafički odsek uvedemo grejanje.
I pored svega, kako obojica kažu, svake godine pojavi se nekoliko izuzetno kvalitetnih mladih umetnika. Nekada takva bude i cela generacija. Ono što primećuju jeste nedostatak želje i volje da na fakultetu i ostanu, da se nametnu kao budući nastavni kadar. Jednostavno, vreme u kojem se živi diktira drugačija pravila, čak i u pogledu odnosa prema procesu sticanja znanja. Većina bi sve htela instant – odmah, ako može preko interneta.
– Iako je lako dostupan, internet nije adekvatan izvor informacija, jer u vrlo svedenom obliku predstavlja umetnička dela koja su jedna vrsta obrazovne literature za naše studente. Površnost naknadno utiče na kvalitet. Samo na osnovu detaljnog poznavanja stvarnog dela i susreta sa njim oni posle mogu da grade svoj izraz. Kvalitetno voditi nastavu u tom segmentu, u današnje vreme ubrzanosti i besparice, vrlo je naporno. Kako je dekan Dragojlović primetio, mnoge i ne zanima da zaista nauče zanat. Sa druge strane, njima se zaista pruža sve što je danas savremeno u svetu umetnosti. Fakultet je, kada su novi mediji izražavanja u pitanju, veoma otvoren, za to postoje i nove klase. To je nužnost. Finansije su ono što taj rad ograničava, jer je nova tehnologija skupa, pa je takva delatnost na fakultetu podstaknuta individualnim naporima nastavnika i studenata, objašnjava Vasić i dodaje:
– To ima i svojih dobrih strana. Studenti onda moraju vrlo pažljivo da prođu kroz tradicionalne vizuelne medije i likovna sredstva. Što se u vreme virtuelnog slikarstva pokazuje kao nužno za rad u novim tehnologijama. Razumevanje slike, do kojeg se dolazi od početka, od nanošenja preparature na podlogu pa do građenja najsloženijih svetova, neophodno je za rad, koji u digitalnom svetu čine recimo pikseli. Naša ustanova uvek se trudila da održi ravnotežu između tradicije i savremenosti.
Osvrćući se na iznos sredstava koji se u našoj zemlji izdvajaju za oblast obrazovanja i kulture a koji ovu ustanovu pogađa, što direktno što indirektno, Dragojlović i Vasić ocenjuju da bi i jedno i drugo ministarstvo trebalo više da sarađuju kada je obrazovanje budućih kulturnih poslenika Srbije u pitanju.
– Poražavajuće je da je samo šest odsto naših stanovnika fakultetski obrazovano. Ali, još je više poražavajuće da država ne može ni tih šest procenata bolje da finansira – smatra Dragojlović.
Vasić je poručio sledeće:
– Ministarstvo nauke, koje podržava ono što se dešava na drugim fakultetima, bilo bi u obavezi da više vodi računa o podmlatku kulturnih stvaralaca. Bilo kroz stipendije ili nešto drugo. Uloga države je vrlo važna na ovim poljima. Postotak koji se za to odvaja je smešan za zemlju koja ima ozbiljne ambicije. Ako ih ima. Ako nema, onda ništa.
M. Dimitrijević
objavljeno: 09/12/2012
