Izvor: Blic, 27.Okt.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspeh mi je udario u glavu
Uspeh mi je udario u glavu
Nikolo Amaniti je drugi put u Beogradu. Bio je pre dve godine na Sajmu knjiga kada mu je objavljen roman 'Dolazim po tebe i vodim te sa sobom' ('Plato') koji je upravo pretočen u filmski scenario. Film će režirati Goran Paskaljević. Posle romana 'Ne bojim se', po kome je Gabrijele Salvatores snimio film, takođe prema piščevom scenariju, sada italijanski kandidat za Oskara, a kojim je otvorena revija italijanskog filma u Beogradu, napisao je 'Poslednju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Novu godinu', s kojom je 'Plato' izašao na ovogišnji Sajam knjiga. Jedan je od najčitanijih pisaca danas, a bavi se, u skladu sa svojim godinama, životom nove generacije koja traga za svojim identitetom.
Zašto je tema vašeg najnovije priče/romana Nova godina?
- Zato što je to dan kad svi nešto očekuju, a zapravo preživljavaju noć Fausta. Svi likovi se boje za svoj život i to ide dotle da odlaze u jednu palatu u Rimu gde među njima eksaliraju emocije. Njihova eksplozija dovodi do pravog rata. Po žanru je horor-komedija, ali koja sudbine tretira ozbiljno . Sada ste uspešan pisac, kako je bilo živeti od pisanja ranije?
- Jedva sam zarađivao za život. Osećao sam se kao sitna riba koja stalno očekuje daje neka krupnija proždere. Pošto mi je roman 'Ne bojim se' prodat u pola miliona primeraka, uspeh mi je udario u glavu. Kao da sam ćuran, u svemu vidim sebe, a to za pisca nije dobro. Zato ću se osamiti na jednom pustom grčkom ostrvu da nastavim da pišem. Već godinu dana ne pišete ništa?
- Ne stižem, putujem. Preveden sam na 29 jezika.
Ima li razlike izmedu filma 'Ne bojim se' i knjige?
- Film je veran knjizi. Pomogao je da se knjiga više čita. Posle jednog zastoja u prodaji, skočila je kao fudbalska lopta. Zadovoljan sam kako je pogođen odnos deca-priroda-okolina. Šta je lakše pisati, knjigu ili scenario?
- Knjigu, jer je pisac s njom sam, a na scenariju mora ekipno da se radi, da se misli na druge - na produkciju. Mislite li na scenario dok pišete knjigu?
- Ne. Mislim samo na priču. A ona je takva da može biti i strip. U romanu 'Poslednja Nova godina', čini se da verujete da živimo u društvu bez smisla?
- Verujem da moji junaci imaju života, toliko života u sebi da postaju autodestruktivni. Možda se mnogo nadaju u budućnost i ne gledaju pažljivo na prošlost da bi razumeli u šta je ispravo verovati, a u šta ne. To su neuravnotežene ličnosti, ali imaju smisao života - strast koja ih pokreće. Gde nalazite te junake, u svom bliskom okruženju?
- Za pisca ne postoji jedno jezero iz koga peca, može da bude i neki film koji me navede da razmišljam o proživljenom, a može i iz mog ličnog iskustva ili života prijatelja. Teško mi je reći gde tačno zabacujem udicu. Zašto se toliko bavite pitanjem zla?
- Zato što zlo narušava i menja ličnost. Kad bi svi likovi bili isti, gde bi tu bilo priče. Priče postoje utoliko što se karakteri menjaju, kao i pozicije ljudi. Zlo je, činjenica, ono što najviše inicira promenu. Ili se čovek bori protiv njega ili se ono pretvori u još gore. Mislite da je zlo jače od dobrog u čoveku?
- Mislim da je zlo - borba. Nema pobednika i pobeđenih. Oni žive u svakoj osobi. Moji junaci uvek imaju i dobrog i nečeg perfektno zlog. Čega je paradigma dečak u filmu 'Ne bojim se'?
- Reč je o dečaku koji se veoma plaši, ali sebi neće to da prizna i suočava se sa nizom situacija jačih od njega. Mora da se suprotstavi porodici, da menja odnose. Naravno, on to ne čini glavom nego srcem. Dečak je paradigma izdaje u detinjstvu i odrastanju. Njemu se čini da se svet ne menja, ali iznenada shvata da čak one ličnosti koji su mu bliske mogu da učine zlo. O čemu sada pišete?
- O ocu koji mora da brine o svom malom sinu. Šta očekujete od kandidature vašeg filma za Oskara?
- Naravno, voleo bih da pobedimo, ali ta pomisao je toliko daleko od mene, a ima i toliko drugih dobrih filmova, da samo mogu da skrstim ruke. Koliko ste zaradili od knjige, a koliko od scenarija?
- Od knjige još zarađujem, a od scenarija toliko da mogu da kupim novi auto - 'saab'. M. Marjanović
