Izvor: Politika, 18.Apr.2015, 09:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskraćivanje informacija – važna informacija
Neretko pomislim i kažem, verujem s pravom, da su možda najzanimljivije informacije koje može da obezbedi Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPIJZ) one o odsustvu ili uskraćivanju informacija, one koje govore o nespremnosti, odnosno, otporu da se tražene informacije pruže na uvid javnosti.
To je i bio razlog zbog koga sam pre više od godinu i po dana, kao poverenik za informacije, uputio Narodnoj skupštini Poseban izveštaj o primeni ZSPIJZ u državnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preduzećima.
U uvodnom delu tog izveštaja piše: „Poverenik smatra da je potrebno da skrene pažnju Narodne skupštine na zabrinjavajuće loš odnos značajnog dela državnih preduzeća prema obavezama koje ona imaju po zakonu, kao i na štetne posledice takvog njihovog odnosa po ljudska prava, ali i autoritet zakona, Narodne skupštine koja ga je donela i, u krajnjoj liniji, države. Uz to, ovakav odnos državnih preduzeća je i veoma indikativan sa stanovišta zahteva borbe protiv korupcije. Iako to ne mora biti tako u svakom konkretnom slučaju, ipak je dosadašnja praksa povodom žalbi povereniku i generalno i posebno povodom onih žalbi koje je izjavljivao Savet za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, pokazala da se iza problema u vezi sa transparentnošću u velikom broju slučajeva kriju problemi vezani za neracionalnost, nezakonitost u radu i korupciju.”
Ovaj izveštaj poverenika Narodna skupština nije razmatrala. To me, nažalost, nije iznenadilo pa me, utoliko pre, nije iznenadio ni izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije koji se ovih dana pojavio.
S tim u vezi neće biti suvišno da podsetim da su u pomenutom izveštaju poverenika za informacije Narodnoj skupštini, među državnim preduzećima koja „imaju probleme” u izvršavanju svojih obaveza prema javnosti, „visoko” drugo mesto zauzimale „Železnice Srbije”. Jer Savet za borbu protiv korupcije dostavio je vladi izveštaj o trošenju javnog novca po programu remonta šinskih vozila, razume se, baš za potrebe „Železnica”.
U izveštaju Saveta podseća se na to da su „Železnice” još tokom 2009. objavile da više od 4.000 teretnih i 200 putničkih vagona nisu u voznom stanju i da im je neophodna pomoć vlade da bi ih remontovali. Tadašnji ministri, ekonomije M. Dinkić i infrastrukture M. Mrkonjić, prihvatili su tu inicijativu i sačinjen je program na osnovu koga je i vlada preko Fonda za razvoj davala novac za remont vagona. Vlada je, preko radne grupe koju je formirala, taj novac izdvajala i raspoređivala od sredine 2009. do aprila prošle godine. Savet za borbu protiv korupcije ukazuje na to da nije poznato po kom „ključu” su sredstva raspoređivana, ali i na to da je većina od devet firmi, koje su taj posao dobijale bez tendera, istovremeno i na listi najvećih poreskih dužnika, da mnogi od njih duguju čak i plate zaposlenima, da su neke u stečaju, da je izostala bilo kakva ozbiljna kontrola „efekata”.
S tim u vezi, „zanimljivo je” da podaci koji se navode ne pokazuju bilo kakav, pogotovo ne veliki rast broja ispravnih vagona. Štaviše, ispravnih vagona je na kraju prošle godine bilo i nešto malo manje, nego pre „realizacije” programa remonta.
Prema podacima dobijenim od „Železnice” remontovano je 3.496 vagona, što je koštalo 6,74 milijarde dinara. Prema podacima Fonda za razvoj, remontovano ih je 4.069, za šta je plaćeno 8,05 milijardi. U izveštaju Saveta izražava se sumnja čak i u odnosu na manji broj vagona, ali se, pod pretpostavkom da je tačan, postavlja pitanje – gde je razlika od 1,3 milijarde dinara, i hoće li to neko istražiti?
Moramo se nadati da hoće, videćemo. A u svakom slučaju dobili smo još jednu, ko zna koju po redu, potvrdu činjenice da je odsustvo, odnosno, uskraćivanje informacija o radu onih koji vrše vlast i pogotovo troše javni novac samo po sebi veoma bitna informacija. Naravno, pod uslovom da se na nju reaguje na pravi način.
Rodoljub Šabić
objavljeno: 18.04.2015.
