Izvor: Blic, 12.Apr.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ušećeriću svoje slike_arhiva
Ušećeriću svoje slike_arhiva
Ono što i danas prosto zapljusne gledaoca na delima Miloša Šobajića, već na prvi pogled jesu energija, snaga i brzina. U to će se beogradska publika još jednom uveriti večeras, kada se na tri mesta u gradu istovremeno otvara umetnikova izložba koja obuhvata radove nastale u poslednje decenije, a posle prethodne samostalne izložbe koja je bila u Narodnom muzeju 1994. godine. U Umetničkom paviljonu 'Cvijeta Zuzorić', Galeriji ULUS i 'Gete >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << institutu', Šobajić predstavlja svoje nove 'Teritorije': slike_arhiva, instalacije i jedan video-rad. A na njima ljudsko telo koje korača, raspada se, lomi, deformiše kao nošeno uraganom.
Zašto 'Teritorije'?
- Borbe oko teritorija pršte na celoj planeti. Do sada su moja dela bila neka vrsta sobe, pa izlazak iz sobe, a sada evo teritorije. U vašem video-radu model se pere od blata, dok se u pozadini čuje pesma 'Ibar vodo'. Koje je njegovo značenje?
- Što više posmatram naše prilike, to više zaključujem da pranje znači da nismo onakvi kakvima nas smatraju. A zašto baš ta pesma? Prosto želim da bilo gde u svetu gde taj video-film budem prikazivao, prepoznaju ko sam i odakle sam. Neke od radova koje ćemo videti prikazali ste i u 'Ludvig' muzeju u Koblencu, čak i u Kini, u Čenjangu. Koji su bili komentari kritičara?
- Nisu me razbili nego su me hvalili, mada ja ne volim da budem polaskan. Više volim da me grde.
Čini se da sve manje slikate, a sve više radite instalacije. Da li se vi to prilagođavate tržištu?
- Ma, slika je završena priča, bar za mene. Ja volim uvek da idem dalje. Počeo sam da radim skulpture da bih obišao sliku za 360 stepeni, pa onda instalacije u koje mogu da uđem. A video je nastavak tog istog filma. Hoćete li to isto predstaviti i u Moskvi?
- Hoću, ali mnogo šire, u najvećoj tamošnjoj galeriji 'M ‘Ars', u oktobru, na hiljadu metara kvadratnih. I mnogo šarenije... U kom smislu?
- Ruska publika, koliko sam čuo, više voli ušećerene teme. Voli da prepozna veselo vizantijsko zlatno stanje. Čak ni ruski muzeji ne vole krvave slike_arhiva, a kamoli kolekcionari. Pa šta ćete uraditi da udovoljite ruskoj publici?
- Dodaću malo vizantijsko plave i zlatne. To je ujedno izazov za mene, nikad nisam šećerio svoja platna. Ne bežim od povlađivanja ukusu publike. Dakle, krećete u osvajanje tržišta na Istoku?
- Moskva je čudo, pre svega veliko tržište. Ja nisam neko ko prodaje na gomile radova. Imam ograničen broj kolekconara koji me prati i zahvaljujući njima živim od umetnosti. Vaše slike_arhiva su 'fotogenične'?
- Insistiram na tome jer dobra reprodukcija zavara oko gledaoca svuda po svetu. Odakle vam tolika energija?
- Dolazi mi iz Like, od majke, i Crne Gore, od oca. Ko zna od kojih sve međeda! Živite u Parizu i u Beogradu. U dva grada različitih energija. Kako na vas deluju?
- Beograd postaje metropola. Svi koji dođu zapanjeni su mladošću i živošću na ulicama, obiljem umetničkih dešavanja. Uvek ponavljam, Beograd je glavni grad istočnog sveta, dok je Pariz glavni grad zapadnog, mada malo manje nego pre pola veka. U Parizu se mogu sresti najluđi ludaci, oni koji su nam neophodni u ovom poslu. Pariz je Vavilon, a Beograd to tek postaje. Da li biste ponovo baš u Parizu započinjali karijeru?
- Mislim da ne bih. Išao bih u Ameriku. Treba ići u onu zemlju koja vlada svetom. Mada... istovremeno znam da američki mentalitet ne bih mogao podneti. Ne volim ni engleski jezik. To mjaukanje ne mogu da slušam. Smeta li vam što vas u nekim ovdašnjim krugovima smatraju srpskim nacionalistom?
- Ponosan sam na to. Ti koji tako misle o meni dive se Americi. Pa Amerika je nacionalistička zemlja, ljubi svoju zastavu, moli se Bogu za očuvanje svoje teritorije, pa što se ja isto tako ne bih molio Bogu za moju Srbiju. Lepo mi je rekao jedan moj drug, Jevrejin, u Parizu: 'Dok god bude postojao jedan čovek na ovom svetu koji mrzi Jevreje, ja ću se osećati Jevrejinom'. Isto ja mislim za sebe. Dokle god bude ijedan čovek na ovom svetu mrzeo Srbe, ja ću se osećati Srbinom, ja koji sam do ovog rata bio svetski čovek, pariski slikar. Ali, otvorile su mi se oči. Nit’ sam samo svetski čovek, nit’ samo pariski slikar, već sam valjda i nekakav Srbin. Šobajići vode poreklo od podno Ostroga, hoćete li se opredeljivati na referendumu?
- Pa to je smešno. Milena Marjanović - Foto: G. Srdanov
