Izvor: Politika, 23.Dec.2012, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uputstva za život traže u knjigama
Mnogobrojni „udžbenici” psihologije dostižu vrtoglavu prodaju u srpskim knjižarama jer publika traži savete
„Svako je normalan dok ga ne upoznaš”, „Deset gluposti kojima muškarac sebi može upropastiti život”, „Sedam koraka do uspeha”, „Pedeset tajni ubeđivanja”, „Dvanaest laži koje žene govore muškarcima”, „Igra života i kako je igrati”, samo su neki naslova knjiga koji postižu vrtoglave tiraže. Prema iskustvu knjižara, veliki broj naših >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sugrađana pokušava da pronađe odgovore na ova pitanja među stranicama knjiga „samopomoći”, zbog čega mnogobrojni „udžbenici” popularne psihologije dostižu vrtoglave tiraže. Psiholozi objašnjavaju da veliko interesovanje čitalaca za ovakve knjige jeste razumljivo, jer se uz život ne prilaže uputstvo za upotrebu.
Jelena Antić, šef knjižare „Delfi”, kaže da se recepti za uspešan život, sreću i ljubav, prijateljstvo i roditeljstvo veoma često traže na policama knjižara, zbog čega se na listi najprodavanijih knjiga nalaze i romani „Šta je potrebno za ljubav”, Hansa Jeloušeka, „Sve je to ljubav”,, Natalije Dević, „Projekat sreća”, Grečen Rubin, i knjiga „Pronađi svog anđela čuvara”, koju potpisuje Olivera Ptica. Prema iskustvu knjižara iz „Platoa”, najveće interesovanje čitalaca vlada za knjige koje nude putokaze za život ispunjen srećom i ljubavlju, a na tronu interesovanja čitalaca nalaze se knjige „Kako se obogatiti”, „Moj život je kao feniks”, „Reiki – put ka sebi”, „Ko je gazda u vašoj kući” i „Opasne knjige za dečaka i devojčicu”.
Na pitanje da li kroz život hodamo nesigurnije od Bambija na ledu i da li nam je svakodnevica postala toliko komplikovana da su nam potrebni literarni „recepti” za preživljavanje, profesor psihologije dr Žarko Trebješanin odgovara potvrdno i kaže:
„Život danas jeste složeniji nego nekada i pred nas postavlja brojne izazove sa kojima nismo u stanju da izađemo na kraj – nekada su postojala univerzalna pravila kada je u pitanju vaspitanje dece, brakovi su uglavnom bili ugovoreni, a odnosi u porodici bili su hijerarhijski ustrojeni. Danas dete ima status „malog princa” čije se želje bespogovorno ispunjavaju, a nekada je bilo na najnižoj lestvici porodične hijerarhije.
Sadašnji roditelji vaspitavani su na potpuno drugačiji način – u vreme njihovog detinjstva očevi i majke bili su autoriteti, a danas su roditelji svrgnuti sa prestola autoriteta, na kome vladaju vršnjaci i mediji. Savremeni tinejdžeri danas prave haos u porodici, a nekada pubertet nije ni postojao, u šali kaže naš sagovornik i dodaje da veliki broj roditelja na knjižarskim policama traži odgovore kako da vaspitava svoju decu. Veliku popularnost knjiga iz „popularne psihologije” Trebješanin tumači i činjenicom da je život pun stresova, a da su međuljudski odnosi sve problematičniji – brakovi su sve nestabilniji, odnosi u porodici poremećeni, a strah od budućnosti sve prisutniji.
Književni analitičari konstatuju da se u SAD svake godine pojavi oko 2.000 novih naslova iz oblasti samopomoći, koje čitaoce upućuju kako da se izbore sa viškom kilograma, patnjom nakon razvoda braka, manjkom samopouzdanja koje dolazi sa krizom srednjih godina, stresom zbog gubitka posla, a neke od ovih knjiga nalaze se na listi bestselera već nekoliko decenija, kao što je jedan od „bukvara” popularne psihologije „Put kojim se ređe ide”, autora Skota Peka, i „Moj sistem uspeha”, koji potpisuje Oskar Šelbah. Trebješanin, koji je osnivač i urednik biblioteke „Psihologija za radoznale”, koju izdaje Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i u čijoj se ediciji, između ostalih, nalaze i knjige Sigmunda Frojda, Bruna Betelhajma, Viktora Frankla, Maršala Rozenberga i Eriha Froma, kaže da je ovu biblioteku pokrenuo sa idejom da se suprotstavi psihološkom šundu koji se nalazi na knjižarskim policama.
– Prosečni čitalac knjiga često nije u stanju da razlikuje da li se između šarenih korica knjige krije nešto vredno ili šarlatanski saveti samoproklamovanih duhovnih „iscelitelja” koji su neostvarivi u praksi. Često je i sam naziv knjige dovoljan da se čitalac privuče, zbuni ili odbije, a kada razmišljam o ovoj temi pada mi na pamet knjiga „Istinska sreća”, koju potpisuje renomirani američki psiholog Martin Selidžmen. U principu, treba biti sumnjičav prema knjigama koje nude „recepte” za sreću, jer u psihologiji ne postoje egzaktni „ako-onda” zakoni, koji garantuju da će se neke stvari sigurno desiti ako se ponašate na određeni način – kaže naš sagovornik.
A na pitanje da li jedna kvalitetna knjiga iz popularne psihologije može rešiti mentalne tegobe svojih čitalaca naš sagovornik kaže da neke knjige „samopomoći” predstavljaju dragocene zbirke saveta kako se nositi sa tegobama svakodnevnog života, ali napominje da rešavanje ozbiljnijih psihičkih problema ipak treba ostaviti stručnjacima za dušu.
Katarina Đorđević
objavljeno: 23.12.2012
