Izvor: Blic, 24.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Upravnici više nisu samo vladari
Upravnici više nisu samo vladari
Godišnju nagradu 'Grada teatra' je sasvim izvesno mogao da dobije i neko drugi, budući da je poslednjih nekoliko godina, u okviru ovog festivala bilo mnogo značajnih uloga. Drago mi je da sam izabran, jer sam, i time, zaokružio svoj petogodišnji rad u 'Gradu teatru', i drago mi je što sam učestvovao u radu značajnog Festivala, koji je postigao velike rezultate u poslednje vreme'. Na taj način je poznati glumac Svetozar Cvetković, 'pojasnio' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svoja osećanja vezana za 'Budvu grad teatar' kao i to što je ovogodišnji dobitnik godišnje nagrade ovog festivala. Priznanje koje je dobio Svetozar Cvetković je, naravno, bilo glumačko, međutim, naš sagovornik ne poriče da je delom nagrađen i zbog svog upravničkog doprinosa radu 'Grada teatra'.
Nakon završetka sezone u Ateljeu 212 su probane obe predstave 'Grada teatra' - 'Bura' i 'Ivanov', koje su premijerno izvedene u Budvi tokom leta. Pitali smo da li je ta podrška bila samo tehnička?
'S obzirom da su troškovi za ove dve predstave bili veliki, da je budžet 'Grada teatra' ove godine bio manji, mi smo se u skladu sa našim ugovorom o saradnji dogovorili da se obe predstave rade u Ateljeu, ceo jun, pa tek onda da se presele tamo'. Krajem prošle sezone, takozvani upravnički lobi veoma se angažovao u neposrednoj proizvodnji predstava na 'tuđim' scenama?
- Mislim da to u osnovi nije loše, iako bi neko to mogao nazvati tezgama. Upravnici više nisu oni koji sede na vrhu i vladaju, već su neposredno uključeni u pravljenje predstava. Ono što nam pozicija upravnika omogućava jeste mogućnost direktne saradnje, što bi u drugačijem slučaju bilo otežano nizom administrativnih problema. Ta mogućnost je dobra. Naše uplitanje, u ovom slučaju u festival 'Budva grad teatar', jeste dobro i za Atelje 212. Jer, pozorište je u tom trenutku zatvoreno, nema predstava ali mi možemo da napravimo nešto što nam posle omogućava da tu predstavu zajednički eksploatišemo. Prethodno pitanje podrazumeva onaj sastanak upravnika s kraja prošle sezone sa predstavnicima Ministarstva za kulturu, od kada više nije bilo reči o problemima pozorišta?
- Tada sam izneo predlog koji je potom izazvao veliku buru. U međuvremenu se promenio zakon i moj predlog više ne važi.
Šta su dalji predlozi i šta još uvek važi?
I dalje mislim da ovo pozorište, kao i neka druga pozorišta, imaju veliki broj zaposlenih. I to 'veliki broj' se odnosi ne samo na one pod platom, već na sve angažovane oko pojedine predstave. I, ma koliko taj novac bio simboličan za ljude koji ga dobijaju, to je ukupno uzev ipak veliki novac. Vratimo se na predlog koji tada nije prošao?
- Premošćavanjem, koje sam tada predložio, obezbedili bismo i to zadovoljstvo, koje se zove materijalna nadoknada i ljudi bi bili orniji za rad. Međutim, tadašnji predlog je definitivno otišao u zaborav. Jer, u tom trenutku je zakon omogućavao da se oni koji su nepotrebni pošalju na dvogodišnje plaćeno odsustvo kako bi dobili priliku i vremena da se snađu. Dakle, ne da idu na ulicu, jer to nikome nije padalo na pamet. Po novom Zakonu o radnim odnosima to više nije moguće. Sada postoji obaveza isplaćivanja samo dve plate, i doviđenja. To je surovo, ali je tako. Paradoksalno, ali sada ste kao upravnik u boljoj poziciji ?
- Sada je ljudski mnogo gore, i ne želim da sebe dovedem u tu poziciju. Ja bih samo hteo da ljudi koji rade u pozorištu koje ja vodim, žive bolje. A da bih to postigao moram da tražim od njih da rade mnogo više. Predstoji nam jubilej - 45 godina rada - i valja ga obeležiti kvalitetnom produkcijom. Šta se može očekivati?
- Prvi put u petogodišnjem vođenju pozorišta desilo mi se da sam promenio mišljenje tokom leta. Želeo sam da nastavim započetu promociju mladih pisaca, ali je došlo do nekih pomeranja. Učinilo mi se da bi ove sezone bilo dobro napraviti nešto što bi nas odvelo u neko vreme koje ljudi pamte, a to su pre svega neke sjajne predstave rađene po tekstovima koji su već ušli u legendu. To pod jedan znači 'Čudo u Šarganu', u režiji Dejana Mijača, sledi komad 'Molijer' Mihaila Bulgakova, koji će režirati Ljubomir-Muci Draškić, čovek koji je svojim životom vezan za sve što se ovde zbivalo. To bi bila dva pečata ove sezone, dok bi na njenom kraju slovenački reditelj Tomaž Pandur radio jedan veliki projekat u Ateljeu 212 prema delu Dostojevskog. Na velikoj sceni ćemo ove sezone igrati i tekst Hajdane Baletić. Mala scena?
- Za Malu scenu planiramo komad 'Večera sa prijateljima', prošlogodišnjeg dobitnika 'Pulicerove nagrade' Donalda Margulisa, zatim tekst 'Atomi' mlade autorke Jelene Kajgol, i nešto čime sam hteo da povežem predstavu Tomaža Pandura sa Velike scene - to je adaptacija 'Bednih ljudi' Dostojevskog koju je uradila Gorica Popović. Ima, naravno, još dobrih naslova. Prilično ozbiljno, iako se to, s obzirom na okolnosti, ne bi moglo očekivati. Recimo Tomaž Pandur je za naše prilike veoma skup reditelj?
- Grad će dati onoliko koliko može, znači jednu desetinu potrebnog novca, ostalo ćemo skupiti zahvaljujući pre svega našem generalnom pokrovitelju, kome se zahvaljujem što nas nije skinuo sa spiska onih kojima pomaže. Što se predstave Tomaža Pandura tiče, pomoći će i Ministarstvo za kulturu, ali hoću da naglasim da su već su potpisani ugovori sa nekim festivalima na kojima ćemo učestvovati, što će takođe doneti izvestan prihod. Drugo, svetska premijera će biti ovde u Ateljeu 212, ali je ta predstava zapravo koprodukcija sa nekoliko inostranih festivala i pozorišta. Danas se tako radi. I još jedna stvar, moraćemo da podignemo cenu karata na nivo okruženja. Nešto kao svetska cena struje?
- Ne možemo imati cenu od sedamdeset maraka kolika je u svetu, ali možemo deset. Moramo imati veću cenu od cene karte u elitnom gradskom bioskopu, koji istina ima fotelje, ali imamo i mi. S tim što su na našoj sceni živi ljudi, što je to sad i nikad više, i što to mora da se plati.
Željko Jovanović
