Izvor: Politika, 25.Sep.2013, 18:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Upodobljavanje Beograda
Ovu utakmicu, koja bi se mogla nazvati „bitka za Beograd“ ili, možda, „bitka za Srbiju“, valjalo bi posmatrati kratkoročno i dugoročno
Vladajuća koalicija, a pre svega Dačić i Vučić, dogovorili su rušenje vlasti u Beogradu. Taj proces, karakterističan za ovu vladu, naziva se „upodobljavanje“ lokalnih vlasti republičkoj, to jest „prekomponovanje“. Beograd se razlikuje od drugih opština i gradova po broju stanovnika, po budžetu, po ukupnom društvenom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << proizvodu, po broju zaposlenih, po investicijama. Lokalna vlast najbliža je građanima i oni najbolje znaju ko je i šta je u njihovom interesu. Ako je demokratski da se nakon republičkih (parlamentarnih) izbora, lokalna vlast uskladi sa njom, hajde da ukinemo lokalne izbore, održimo samo parlamentarne i onda „upodobimo“ vlast u 150 opština i 24 grada! To je način da ubijemo demokratiju pod izgovorom demokratije.
Kampanja na izborima za Beograd bila je personalizovana oko dva glavna kandidata, Đilasa i Vučića, i oko dva koncepta vođenja Beograda. Prilikom glasanja, Beograđani su imali u vidu ne samo ko šta nudi već i ko je kako i šta uradio. Ocenjivana je i koalicija DS-SPS. Sada su Dačiću problem kritike Đilasa na račun republičke vlade. U tom slučaju potrebno je ili smeniti sve predsednike opština i gradonačelnike ili da svi ućute! Ako je rezultat izbora nevažan, i smena je nelegitimna.
Kada bi sudili samo po izjavama političara, do promene vlasti u Beogradu ne bi moglo da dođe. Partijski lideri vladajuće koalicije zapetljani su u sopstvenim protivurečnostima i nedoslednostima. Vučić je rezultate izbora prihvatio džentlmenski, priznao je pobedu Đilasa i rekao da će poštovati volju Beograđana iskazanu na izborima.
SPS se sve do ulaska predsednika gradske skupštine Antića u vladu pozivao na dobre koalicione odnose i čvrst dogovor oko vlasti u Beogradu. PUPS je otišao korak dalje i govorio o „strateškom partnerstvu“ sa DS-om. Najdalje je išao Rasim Ljajić, koji je devet poslanika dobio na listi DS-a, a zatim ušao u vladu, obećavši da će izaći iz republičke vlade ako se ruši vlast u Beogradu! DSS se ponaša kooperativno prema republičkoj vlasti iako ona najviše ubija njihovu ključnu političku ideju. Kome se poverava vođenje Beograda u slučaju smene Đilasa? Na osnovu izborne volje Beograđana, Vučić bi mogao biti jedina alternativa. Ako on ne može i neće da vodi Beograd, što je očigledno, postavlja se pitanje da li su trećerazredni političari zamena za Đilasa. Ili je rešenje neko sa Jejla ili neki „beli listić“? Vučić je razapet između pritiska dela stranačke klijentele koja još uvek nije namirena i nedostatka kadrova, što je potvrdila i rekonstrukcija vlade.
Kada se tome dodaju sujete i inicijalna kapisla Ivice Dačića ili možda Balše Božovića, nije sve tako racionalno. Rezultati u Beogradu su vidljivi golim okom. Ako pogledate mostove, bulevare, klimatizovane gradske autobuse, škole, obdaništa, socijalna davanja – besplatne udžbenike... Malo koja vlast može da se pohvali takvim rezultatima, uključujući i ovu vladu. Beograd se ne osvaja, Beograd se ne ruši, za Beograd je neophodno poverenje Beograđana. Đilas ga je zadobio ubedljivo, i to dva puta. Ova vlada kao da ima potrebu da svakoga disciplinuje, kako u vladi tako i u parlamentu, u lokalnim samoupravama, medijima, sve do pojedinaca koji misle drugačije. Posle Đilasa, pitanje glasi – ko je sledeći?
U čemu su se inicijatori rušenja Đilasa, možda, preračunali? Da li će Đilas nakon smene biti slabiji ili jači? Ovim činom, njemu se može udahnuti vetar u jedra. Linija između vlasti i opozicije postaje jasnija i čistija.
Nakon svega, da li ima šanse da opstane vlast u Beogradu? Teško. Jednostavno, Đilas je dežurni krivac za sve, i kako reče jedan karikaturista, čak i za hemijsko oružje u Siriji. Ostaje i uteha da od smene u skupštini, više boli kada vas kazne građani. Ako dođe do osvete beogradskih gubitnika, Đilasu ne preostaje ništa drugo nego da što pre preboli Beograd i da se, kao predsednik stožerne opozicione stranke, baci na posao lidera opozicije kako bi ponovo pobedio. To neće biti ni lako, ni brzo. I Đinđića su smenili sa mesta gradonačelnika, a kasnije je postao premijer. Ovu utakmicu, koja bi se mogla nazvati „bitka za Beograd“, ili možda „bitka za Srbiju“, valjalo bi posmatrati kratkoročno i dugoročno. U slučaju slamanja PUPS-a i dobacivanja gradske opozicije do 56 odbornika, kratkoročno, gubitnik je Đilas, a dobitnici trećerazredni političari vladajuće koalicije i Dačić koji daje sve za funkciju premijera. Dugoročno, dobitnik može biti Đilas a gubitnici jedino građani Beograda.
Slaviša Orlović
objavljeno: 24.09.2013.
