Izvor: Politika, 20.Apr.2012, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Univerzitetska buna
Novi model finansiranja univerziteta po Strategiji razvoja obrazovanja Srbije, potpuno neočekivano za ove uobičajene predizborne dane, uzburkao je akademsku javnost. Iako je ministar dr Žarko Obradović, zamenik predsednika socijalista i profesor na privatnom univerzitetu izradu strategije prepustio ekspertima, pre svega profesorima Univerziteta u Beogradu, pokazalo se da su protiv podele sve tanjeg budžetskog kolača, glas prvi podigli upravo profesori UB. Po svemu sudeći, slična buna se može >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << očekivati i na ostalim državnim univerzitetima narednih dana.
S druge strane, uvređeni su i privatni univerziteti – oni smatraju da su zakonski ravnopravni samo na papiru, da se njihov glas uopšte ne čuje, pa je čak „zbog ustupaka državnim fakultetima”, njihov predstavnik u radnoj grupi podneo ostavku.
Šta je to toliko sporno? U Nacrtu strategije piše da svi studenti treba da imaju ista prava, uključujući i pravo na pomoć države, zavisno od svog uspeha, materijalnog stanja i oblasti studiranja. Piše i da država može da primeni institucionalno budžetsko finansiranje ukoliko mali broj upisanih studenata ugrožava rad visokoškolskih ustanova koje su posebno značajne za naciju.
Slažemo se sa svakom rečenicom. Međutim, činjenica je da živimo u zemlji u kojoj različiti partijski uticaji mogu da obezbede da se slavina negde zavrne, a negde odvrne.
Jasno je da para nema i da je naučna fantastika ideja kreatora strategije da se za obrazovanje izdvaja kao i u razvijenim evropskim zemljama. Znamo i da većina državnih fakulteta radi na ivici izdržljivosti. Zato je i razumljiva želja da se zadrži to malo para. Razumljiva je i želja privatnika da ostvare sopstvene interese.
Realnost je da dobrih studenata, ali i onih koji varaju ili kupuju ispite ima i na jednim i na drugim fakultetima. Većina nas je završila državne fakultete, i svi se sećamo bar jednog profesora kod kojeg se prolazilo na „kratku suknju” ili „fudbalersko ime”, ali se sećamo i profesora zbog kojih nam je glava padala od umora u čitaonici. Činjenica je i da su profesori koji sada predaju na privatnim univerzitetima isti oni koji su završili i predavali na državnim univerzitetima.
Realnost je i da poslodavci radije zapošljavaju one koji konkurišu sa diplomom državnog univerziteta, a s druge strane, sve više mladih upisuje privatne fakultete tvrdeći da su tamo daleko bolji uslovi za rad, počevši od malih grupa i posvećenih profesora, pa do toga da ne moraju da brinu o udžbenicima ili da li će u toku zime fakultet imati struju i grejanje.
Kao što je ukazao i najveći broj naših čitalaca u komentarima, jasno je da je osnovni problem u tome što je sistem postavljen naopako, počevši od akreditacije, preko različitih kriterijuma ocenjivanja, do kontrole kvaliteta.
Ne treba brzati samo zato što se bliže izbori ili zato što nismo do sada imali strategiju. Bolje je uraditi posao kako treba, bar jednom, pre svega zbog mladih koji će ponovo birati između glasačkog listića i pasoša. Šta će odabrati, zavisi od nas.
Sandra Gucijan
objavljeno: 20.04.2012.
