Izvor: Politika, 07.Jun.2015, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnost i Pupin
Producentska kuća „Istok film” objaviće Pupinovu autobiografiju „From immigrant to inventor” prvo na engleskom, koja predstavlja između ostalog i naučnikovu umetničku kolekciju
Miroslav Stanković, televizijski i filmski snimatelj i reditelj, već je dugo inspirisan delom Mihajla Pupina, slavnog naučnika, pronalazača, diplomate i profesora. Tokom ove godine, povodom osam decenija Pupinove smrti Stanković planira da u okviru svoje producentske kuće „Istok >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << film” objavi knjigu posvećenu našem velikom naučniku. A pre nekoliko godina je mnogo toga pretočio u film o Mihajlu Pupinu i uz izvesna sredstva i ovaj projekat će ugledati svetlo dana.
–Pupinova autobiografija, „ From immigrant to inventor”, omogućila mu je da bude prvi naučnik koji je dobio Pulicerovu nagradu za književnost. Prvo izdanje u integralnoj verziji štampaćemo na engleskom, a kasnije planiramo da je objavimo na srpskom, ruskom, francuskom i nemačkom jeziku. Biće u formi monografije, u kojoj pored Mihajla Pupina, svoje mesto imaju Uroš Predić, Paja Jovanović, Miloš Crnjanski i mnoge druge značajne ličnosti,- navodi Stanković u razgovoru za „Politiku”.
Ovo izdanje biće jedinstveno i po tome što predstavlja srpsko slikarstvo krajem 19. i početkom 20. veka kroz Pupinovu umetničku kolekciju.
–Freske Svetog Save i Stefana Nemanje, kao i slike Karađorđa, Hajduk Veljka, Kraljevića Marka, Svetozara Miletića, Branka Radičevića, prote Vase Živkovića, Nikole Pašića, Nikole Tesle, Živojina Mišića su deo ove knjige. Biće tu mesta i za najznačajnije slike srpskih umetnika krajem 19. i početkom 20. veka, koje su vezane za događaje iz nacionalne prošlosti, kao što su: „Seoba Srba”, „Kosovka devojka”, „Slepi guslar”, „Vesela braća” (slika srpskog gajdaša). Štimovanje gajdi koje je video u detinjstvu, pomoglo je Pupinu da dođe do važnih pronalazaka. U knjizi će se naći slike Uroša Predića, Paje Jovanovića, Konstantina Danila, Nikole Aleksića, Pavla Simića, Novaka Radonića, Georgija Bakalovića i Uroša Kneževića iz Pupinovog legata koji se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu
Zatim naš sagovornik predstavlja Pupinovu kolekcionarsku misiju:
- Na Univerzitetu u Berlinu 1889 . Pupin je postao doktor filozofskih nauka, da bi iste godine na Svetskoj izložbi u Parizu otkupio slike svog prijatelja Uroša Predića. Dela „Siroče na majčinom grobu” i „Hercegovački begunci” bile su samo nastavak prijateljstva iz đačkih dana. Upravo Predić u svojoj autobiografiji piše: „ Te 1934. godine dobijem od mog slavnog prijatelja Mihajla Pupina nalog da izradim u većem formatu polufigure Vuka Karadžića i Njegoša, kao njegov poklon Univerzitetu u Pitsburgu, koji je podigao „Hram kulture” u kome će svi kulturni narodi biti zastupljeni, svaki u svom odeljenju, proizvodima svoje nauke i umetnosti. Pupin je svoj dar namenio Srpskoj sali Jugoslavije. Za svoj rad sam dobio od Univerziteta laskavo priznanje.”
Stanković navodi da je Paja Jovanović 1903. godine u Americi uradio portrete Pupina i i njegove ćerke Varvare. A na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919 naučnik je od Vlaha Bukovca naručio portret Ruđera Boškovića. U Londonu je 1918. objavio, u toku rata, knjigu o srpskoj crkvenoj arhitekturi. Tekst su pisali Tomas Grejem Džekson i Kosta Jovanović. Iz Zadužbine Mihajla Idvorskog Pupina omogućeno je štampanje niza vrednih publikacija o manastirima Ravanica, Studenica, Kalenić, Manasija, Markov manastir i manastir Dečani.
Reditelj Stanković o filmu posvećenom velikom naučniku čiji se završetak nazire ističe da će to ostvarenje biti sveobuhvatni portret Mihaila Pupina. Miroslav Stanković je snimio 11 filmova o našim velikanima:
–To su dokumentarci o slikarima: Milanu Konjoviću, Zoranu Petroviću, Kečiću, Trumiću, Bati Mihailoviću, Nikolajeviću, Deaku, Zuzani Halupovoj, Janu Husariku, ali i o vajarima Soldatoviću i Ratku Vulanoviću. Bati Mihailoviću sam prilikom snimanju filma u Parizu, 1990. godine, predložio da svoj legat ostavi Pančevu, gde je i rođen. Nažalost, tek ove ove godine potpisan je ugovor između Pančeva i rodbine Mihailovića, koji nije doživeo da to vidi. Meni je drago da smo mogli da se izborimo da jedna ulica u Pančevu ponese njegovo ime.
