Izvor: Blic, 05.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnik je već rođenjen kodiran
Umetnik je već rođenjen kodiran
Slobodanka Rakić Šefer među slikarkama važi za jednu od malobrojnih koje retko odbijaju da izlažu u provinciji. U građanstvu, za umetnika čije delo većina želi u svom stanu. Neki kažu da je narcisoidna (što u njenom svetu nije neuobičajeno), drugi da samo gleda svoja posla. Činjenica govore: jedan triptih joj je ostao 'zarobljen' u Prištini; jedan je od retkih srpskih umetnika koji su gostovali na albanskom i turskom radiju; ima 53 >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << samostalne izložbe (više nego godina) i 14 nagrada. Najnovija, od pre neki dan, je druga na Prvoj međunarodnoj smotri likovnog stvaralaštva u Jagodini. (Prvonagrađeni je Boža Plazinić, a treću je poneo Vojislav Jakić.)
Iako je kod nas slikarski materijal 15 puta skuplji nego u Evropi (a nikad nije ni bio jeftiniji), iako većina teško živi, a posebno umetnici, vi od svog kursa ne odstupate. Kakva je publika po unutrašnjosti?
Uverila sam se koliko je bukvalno dirljivo gladna umetničkih zbivanja. Do pre deset godina svaki naš grad je imao makar kakvu privredu, pa se umetnost selila iz glavnog grada unutar zemlje. Naglim siromašenjem, umetnost se uveliko smestila u prestonicu, te je Beograd postao pretesan. Slobodnim umetnicima nikad nije bilo lako. Danas posebno. Osim…
-… osim ako bi se svesno vezali za vlast... Zato često sebe uhvatim u virtuelnoj konstataciji kako sam uspešno mogla da vodim neki ekskluzivni restoran, teniski klub ili da se učlanim u vladajuću partiju, a ja se eto i dalje bavim iluzijama između sna i jave. Za umetnost se borim stalno se preispitujući da ne promašim prostor i vreme u kome živim. Šta to znači:da ne promašite prostor i vreme u kome živite?
Umetnik je već rođenjem kodiran prema određenoj geografskoj širini u odnosu na nebo i zemlju, i pored toga što je danas Internet celu planetu sveo na jedinstven i prepoznatljiv prostor. Otuda prostor za umetnika ne mora biti samo njegov životni prostor i njegova istorija i tradicija. Može biti širi, ali likovni jezik bi morao biti današnji. Moderno slikarstvo je iznedrilo tekovine poput fantastike, nadrealizma, pop i op art..., sve nam je to dato na korist. Zato kad govorim o vremenu mislim na način izražavanja, a kad govorim o prostoru, mislim na teme i sadržaje.
Prošli ste kroz belu fazu, pčele, citate, obrede… Koji vas sadržaji sada zaokupljaju?
Nastojim da sve to na likovnom planu objedinim, ali da se kao ličnost misaono usredsrdim na probleme cele naše planete, na ugroženost celokupnog živog sveta. Zabluda je da negde još postoji netaknuta priroda. Ugroženo je nebo puno kerozina, ugrožena je zemlja vinova loza je gotovo presahla kod nas… Živi svet se muči, pati, boluje i mutira, dok čovek juri, grabi, otima… Nagrađeni ste za sliku 'Blagovesti'. Šta ta tema danas znači? Mogu li se pravoslavnim motivima iskupiti gresi?
Eh, otkad ja prizivam Blagovesti. Pravoslavna vera je jedina vera u kojoj se gresi ne mogu iskupiti. Ako ih, napravimo, moramo moliti za oproštaj. To je vera puna griže savesti. Slaveći život, kao najveći dar vasione, dokle god se ujutru budim biće to Blagovesti života. Bez obzira na sve, vi ipak ostajete u svom 'dvorištu'?
Svesna sam da je život kratka priča i da nemam više života da bih naslikala hiljade platna koja ću rasuti po svetu. Kad sam bila mlad umetnik bila sam srećna što mi je slike_arhiva kupovao nemački ataše za kulturu, pa Švedjani… Danas sam svesna da je to kap u moru. Tamo gde čovek živi i stvara tu je i njegova publika. Želim jedino da one i dalje dospevaju do naših ljudi u dijaspori… Zbog čega?
Jer će i čukununuče u dalekoj dijaspori čuvati ono što će predstavljati sponu sa korenima, zavičajem. Osim toga, tako se opus jednog slikara brže i lakše sagledava, a svaki slikar koji želi da ostavi traga za sobom morao bi biti toga svestan, što ne znači da se treba zatvoriti u svoju ljušturu. Ušli ste u projekat sa Japanom. Šta je s tim?
Japanci rade na duge staze, sistematični su. Pre deset godina obišli su tržište umetnosti po Jugoslaviji. Čak su sklopili i nekoliko ugovora sa galeristima. Desetori umetnika iz Srbije otkupili su po dve tri slike_arhiva. Ali, bilo je to neposredno pred početak rata i sve je, naravno, palo u vodu. Japanci sve rade promišljeno i ja verujem da smo mi i dalje u njihovom projektu, samo je pitanje dana kad ćemo i kako obnoviti saradnju. Tada ste, kažete, shvatili da Japanci očekuju od slike_arhiva pozitivni naboj. Mogu li slike_arhiva da šire negativnu energiju?
Kad se slike_arhiva ponovo budu redovno kupovale i ovde će se, kao i u svetu, postaviti pitanje energije koju one emituju. Veoma je bitno kakvom je energijom umetnik slikao, koji misaoni naboj je utkao. Ritmovi na slici, boje, sadržaj, odnosi tamnih i svetlih površina, ostrih i mekih formi, to je ono što i laik odmah prepoznaje. Kao i u životu: ako nešto strašno iritira ili odbija, ako plaši i uznemirava, od toga treba bežati, jer izaziva razne tegobe. Slika koja ozari ili obraduje, deluje pozitivno i može biti značajno psihoterapeutsko sredstvo dokazano je instrumentima. Nisam toga bila dovoljno svesna dok neki bioenergetičari nisu postali moji kupci. Milena Marjanović
Slobodanka Rakić Šefer:
