Izvor: Blic, 20.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnici osvajaju Dedinje
Umetnici osvajaju Dedinje
Stvarna prisutnost' je umetnička radionica koja se održava od 20. do 31. avgusta, u Muzeju 25 maj, u organizaciji NKA (Nezavisna kulturna asocijacija)i Muzeja istorije Jugoslavije. Reč je o trećem susretu studenata sa evropskih umetničkih akademija i drugih mladih vanevropskih umetnika. U pitanju su akademije iz Dizeldorfa, Frankfurta, Vajmara, Berlina, Nirnberga, Kasela, Brere, Venecije, Rima, Bolonje, Beča, Salcburga... O tome razgovaramo sa Biljanom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Tomić, organizatorom 'Stvarne prisutnosti'.
- Budući da je eho sve dalji, mnoge nove akademije nam se same javljaju. Većina umetnika sad međusobno poznaje. Jer reč je o trećem talasu druženja.
Koji je sadržaj radionica predviđen za ovo leto?
- Najlepša je neformalna forma prezentacije rada. Razgovori su tolerantni i svako učestvuje ne u smislu kritike drugog, već objašnjavanja šta, zašto i kako gradi delo.
Ideja je stara, započeta pre par decenija.
- Susrete smo započeli 2001. sa akademijama kontaktirajući profesore. Među prvima je bio tada živi Jozef Bojs. Početkom 80-tih, ti mladi umetnici postaju profesori i gostuju kod nas sa svojim studentima. Godine 2001. dolaze opet nihovi studenti. Praktično pratimo rad četiri generacije. Dug je lanac saradnje. Danas su mnogi poznati, kao na primer: Fabro Pistoleto, Zoberling, Klaus Rinke, Katarina Ziverding, Urlike Rozenbah, Marina Abramović, Johan Gerc...
U čemu se mladi umetnici razlikuju od svojih viđenih profesora?
- Rekla bih da nova generacija donosi pozitivan odnos prema radu. Devedesete su bile obeležene negativnim iskustvom - destrukcijom, a ove su su prožete optimizmom. Evidentno je otvaranje. Mislim da je to odgovor na tešku ekonomsku situaciju u svetu. Pritisak novog formiranja Evrope ostavio je velikog traga, ali je percepcija toga stvorila nov odnos prema realnosti. Mladi počinju da dišu novo vreme.
Ovakav vid komunikacije zapošet je u Beogradu, nastavljen u Frakfurtu, i sada je ponovo pred nama. Šta bilo uzrok prekidu?
- Zaista, susreti u Studentskom kulturnom centru ovog tipa bili su prvi u Evropi. Kada sam 1999. bila izbačena iz SKC, moja prijateljica Barbara Haman, iz Kasela, zvala me je da tamo budem gost profesor. Uletela sam u taj posao i ne znajući tačno kako to ide. I primetila da su studenti bili iznenađeni što s njima razgovaram. Jer, gost profesor ima stav ex katedra. Bili su malo zbunjeni i ja i oni što se oko njih angažujem. I kako sve to traje samo par dana, ja sam, poznajući maltene sve predavače po evropskim akademijama, napravila jednu malu mrežu gostovanja. Po uspostavljanju novih prilika, shvatila sam da mogu da nastavim ovde.
Ima li razlike između mladih na zapadu i naših?
- Mladi na zapadu proživljavaju sve kao i naši. Faktor depresije ili izolacijae u velikim sredinama do te mere je težak i ograničavajući, da ja koja sam došla sa našom tipičnom otvorenošću, kao da sam im unela sveži dah... Bilo je trenutaka kad nam je u gostima bilo 300 studeneta. Kao kad je Haralad Zeman, direktor Venecijanskog bijenala, otvorio našu manifestaciju. A ja sam trljala ruke kao neka baka tog susreta, i u šali im govorila da ćemo imati puno dece. Sada nam dolazi i prva beba, sin umetnika iz Austrije, Hajdi i Franca Kafera. Njihov rad je zanimljiv, jer je Franc fotografisao sebe kao skulpturu Meštrovićevog 'Pobednika'.
Kako publika prihvata goste?
- Ma tu decu samo treba videti! Neverovatno je ali istinito: kako elitistički kvart oko 25. maja postaje građanski kvart. Sve je u znaku piknika! Priređujemo im skromne ručkove i večere. Po uzoru na akciju 'Kuća gostiju' frankfurtske akademije kulinarstva, gde je svako spravljao svoju nacionalnu hranu, i mi kuvamo pasulj, kupus, ponekad bude i malo pršute! Madi upoznaju sve naše kafiće i diskoteke. Teška srca se vraćaju kući. A mi prepričavamo dogodovštine: kako je jedna umetnica preko ovdašnjih 'veza' našla svoju izgubljenu drugaricu u belom svetu; kako je jedan umetnik ovde otkrio svog oca sa drugom ženom; ili kako su dvojca doplovila brodom napravljenim od bicikala čak iz Beča! Odnosno, kako su nam slovenački umetnici u svom performansu prali noge. Bez šale. Tako je bilo. Tek toliko da se zna kako se mladi ponašaju kad se zbliže! M. Marjanović Gosti čak iz Singapura
Među gostima su urednik časopisa 'Umelek' iz Češke, i Joana Sandel i Veronika Vimen, kostosi Bijenala u Istambulu koji počinje 18. septembra. One će doći pre nego što odu u Tursku i projektovazti nam materijal koji nose u Istambul. Jirži Ptaček, pak Bijenale u Pragu. Biće i tri profesora: Đulio Alesandri, sa novog multidisciplinarnog univerziteta u Veneciji koji je već 2001. boravio ovde, ali je zbog pozitivnih vibracija kod nas odlučio da opet dođe, naravno sa svojim novim studnetima;Tomi Šnajder,sa studentima iz Salcburga, slične orijentacije; i naš Milenko Prvački sa akademije u Singapuru.
Sa domaće scene predstaviće se akademije iz Novog Sada, Zvečana, Cetinja, Beograda i škole za umetnost iz Šapca. Učešće je besplatno, upoznavanje neformalno.
