Izvor: Blic, 06.Avg.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnici ne moraju da budu suptilni
Umetnici ne moraju da budu suptilni
Slavko Labović zaigrao je po prvi put u domaćoj kinematografiji kod reditelja Srdana Golubovića u filmu 'Apsolutnih sto', čiji bioskopski život počinje u septembru, a koji uz mnoštvo grubih scena govori o odrastanju u novobeogradskim blokovima tokom prethodne decenije kada su pogubljene i vrednosti i ideali. Ovdašnjoj publici njegov lik je poznat iz danskih filmova 'U Kini jedu pse' i 'Diler'. Reč je o mladom čoveku koji nije završio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << filmsku školu, ali koji, uz Dejana Čukića i Zlatka Burića sa prostora prethodne Jugoslavije, polako ali sigurno ostavlja traga u danskoj kinematografiji. Zanimljivo je i to što on uvek igra likove opasnih momaka. Takva vrsta izražajnosti mu je, kako sam navodi, donela i ulogu u filmu 'Apsolutnih sto'.
'Srđan mi je rekao kako je razlog što je baš mene izabrao za ovu ulogu bio taj što je bio veoma zadovoljan mojim načinom pravljenja uloga u danskim filmovima koje je gledao na Festu i u bioskopu. Trebao mu je tip koji autentično ume da pokaže određeni stepen surovosti i brutalnosti. U kom domenu?
- Na primer, u uterivanju dugova. Više puta sam čuo, bez hvalisanja, kako sam to sjajno odradio. Dakle, talentovani grubijan?
- E sad, stvarno ne bih želeo da mi prilepe etiketu kako samo takve likove znam da igram. Jer, ako sam primio tolike pohvale od ljudi koji se u taj posao razumeju i ako je to istina, a ne vidim zašto ne bi bila, onda se nadam da ću imati prilike i nešto drugo da pokažem. Šta na primer?
- Ne znam. Ono što budu tražili od mene. Jeste li vi i privatno tako grubi i surovi?
- Mislim da svi ljudi, ako su ljudi i pravi muškarci moraju da imaju u sebi potencijal, odnosno mogućnost da postanu surovi ukoliko su ugroženi njihovi najmiliji, na primer familija. Kako je uopšte došlo do toga da se pojavite, odnosno angažujete na filmu?
- Debitovao sam kao glumac pre četiri godine, sasvim neočekivano. Bilo mi je to jako interesantno. Verovali ili ne, našao sam sebe u toj branši. Ne znam, meni lično sve skupa predstavlja veliko zadovoljstvo. Priznajem, nadam se da će biti još uloga. Jer, iskreno, nisam tip koji je bazirao sopstvenu budućnost na tome, a baš bih želeo. No, ako bog bude tako hteo tako će i biti. Verujete li u boga?
- Naravno. Živite u Danskoj, a radili ste kao telohranitelj...
- Radio sam godinama kao šef jedne velike agencije za obezbeđenje. A zaista verujem da je sve, što bi narod rekao, 'u božijoj ruci'... Dobro, kada se čovek bavi tim poslom ne može biti ni anđeo ni nevinašce. Mora da ima neki i fizički i mentalni autoritet koji upotrebljava na pravi način. Uklapa li se sve to skupa u film, odnosno u umetnost koja je po definiciji suptilna?
- Odlično se uklapa. Na koji način?
- Prvo, umetnost možda i jeste suptilna ali umetnici ne moraju to nužno biti. Naročito kada se ima u vidu konkurencija i činjenica koliko bi ljudi želelo da bude u tim krugovima. Znam iz ličnog iskustva da ima onih koji bi sve uradili, ma nema šta ne bi uradili, da postignu svoj cilj u životu pa i u umetnosti. Jer, i ona je deo života, zar ne? A drugo, mislim da se tu samo radi o obaranju nekih naših predrasuda. Iluzija je da da sve mora biti po šablonima, to ne odgovara ni stvarnosti ni životu. Jer, upotrebljavajući svoju maštu i snagu čovek može puno zacrtanih okvira da polomi i da ide dalje. Ja upravo to pokušavam da radim. Bili ste protagonista filma 'U Kini jedu pse'. Trebalo je da to budete i u njegovoj američkoj verziji, odnosno da igrate uz Harvija Kajtela. Šta se dogodilo sa tim projektom?
- S obzirom da je taj film na domaćem terenu, odnosno u Danskoj, oborio sve rekorde odlučeno je da se povodom njega naprave dva projekta. Prvi je snimanje, da tako kažem, predpriče. Jer, kao što je poznato u filmu na kraju ginemo svi, a u toj predpriči trebalo bi detaljno osvetliti međusobne odnose likova, odnosno zašto je došlo do toga do čega je došlo u filmu. A drugi projekat je ta američka verzija koja je dva puta odlagana. Koliko je nama iz danske ekipe poznato, prvo zbog ranije dogovorenih obaveza Harvija Kajtela, a drugi put zbog bolesti Kristijana Slejtera, koji bi trebalo da igra u američkoj verziji. No, mislim da je van svake sumnje to da će posao biti odrađen, jer su svi ugovori potpisani i jer je veliki novac u igri. Vi često ističete svoju nacionalnost i političku pripadnost. Nedavno ste organizovali mitinge u Crnoj Gori protiv odvođenja Radovana Karadžića u Hag...
- Da se razumemo, ponosim se time što sam Srbin i pravoslavac. Volim svoju otadžbinu i svoj narod, a mrzim podele i separatizam. Ja sam izabrani poverenik stranke Radovana Karadžića za Kraljevinu Dansku, time se takođe ponosim i, naravno, ne krijem. Radovan Karadžić je po mom uverenju najveći nacionalni heroj. Bio bih spreman da ga zaštitim čak i po cenu života. Tat jana Nježić
