Izvor: Politika, 02.Apr.2010, 23:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umesto zatvora – rad u javnom interesu
Kaznama do šest meseci zatvora osuđeno je 40 odsto zatvorenika u Srbiji
Kako uticati na smanjenje prenaseljenosti u zatvorima? Najlogičniji odgovor je: tako što ćete uticati na razloge koji dovode do prenaseljenosti. Povećanu efikasnost policije i pravosudnih organa kao i pooštravanje kaznene politike (barem za neka krivična dela), svakako ne treba menjati. Ipak, treba uvesti neke modalitete koji neće smanjiti postojeću ili željenu efikasnost državnih organa u borbi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << protiv kriminala, a doprineće smanjenju prenaseljenosti u zatvorima. U kontekstu smanjenja pritvorenika od uticaja bi bilo češće korišćenje instituta jemstva koji odavno postoji kao mera osiguranja prisustva okrivljenog ali se u praksi ne koristi u dovoljnoj meri. Druga mera od uticaja bila bi češća primena mere zabrane napuštanja stana ili mesta boravišta, tzv. kućni pritvor sa ili bez elektronskog nadzora. Adekvatna i dosledna primena ovih mera znatno bi doprinela da se pritvor koristi izuzetno i to kao poslednja u nizu mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog, što sada nije slučaj.
Unazad nekoliko godina statistika, inače, pokazuje da oko 40 odsto svih osuđenih na izvršenju kazne zatvora čine osuđeni kojima je izrečena kazna zatvora do šest meseci. Kazne od 15 dana do šest meseci smatraju se kratkotrajnim kaznama, po pravilu se izriču za lakša krivična dela i za njih su i teorija i penološka praksa pokazale da imaju više negativnih nego pozitivnih aspekata. Negativni aspekti su večna stigma osuđivanosti, mogućnost ,,kriminalne infekcije” koja nastaje kada dolazi do mešanja onih koji su osuđeni na nekoliko meseci i ozbiljnih izvršilaca krivičnih dela od kojih je moguće ,,naučiti zanat”, gubitak posla itd. Istovremeno, za lakša krivična dela mogu se izreći alternativne sankcije, npr. rad u javnom interesu. Sigurno je da među pomenutih 40 odsto ima osuđenika koji apsolutno nisu bili podobni za alternativnu sankciju ali je verovatno da nekoliko stotina njih jeste bilo podobno. Tako na primer, osuđeni kome je izrečena kazna rada u javnom interesu, ako negde radi, može da zadrži posao, ako se školuje, može da nastavi sa školovanjem, a svoj dug društvu vraća kroz neposredni društveno korisni rad. Ovaj osuđeni neuporedivo manje košta poreskog obveznika nego onaj zatvoru, kome se moraju obezbediti krevet, grejanje, hrana, zdravstvena zaštita, tretman, bezbednost i sigurnost. Treba posebno naglasiti da se češćom primenom alternativnih sankcija ne ublažava kaznena politika u društvu. Uvođenjem alternativnih sankcija, na čemu misija OEBS-a već godinama pruža podršku Ministarstvu pravde, sudu se daje veća mogućnost izbora da, u svakom konkretnom slučaju, u zavisnosti od ličnosti učinioca, težine krivičnog dela i ostalih okolnosti odredi primerenu sankciju. Za nekoga će primerena sankcija biti 40 godina zatvora, za nekoga pet godina, a za nekoga je to trista sati rada u javnom interesu.
Jedan od načina uticaja na smanjenje prenaseljenosti je i učestalije korišćenje instituta uslovnog otpusta. Taj institut se u mnogim razvijenim evropskim zemljama često koristi, a kod nas je njegova primena gotovo zanemarljiva. Reč je o mogućnosti da sud osuđenog koji se nalazi na izvršenju kazne otpusti pre izvršenja kazne koja izrečena presudom, ukoliko ispunjava neke zakonom predviđene uslove. Postoje osuđeni koji su svojim ponašanjem tokom izvršenja kazne zaslužili da budu uslovno otpušteni međutim zbog nekih slučajeva kada su uslovno otpušteni oni koji nisu to zaslužili, sudovi nisu radi da primenjuju ovaj institut.
Na kraju, deo rešenja sigurno je i izgradnja novih zatvora koji jesu skupi, pogotovo u društvu kojem je potrebno još toliko škola, bolnica, obdaništa, puteva... Ipak, država je dužna i materijalno odgovorna da svakoj osobi lišenoj slobode obezbedi humane i dostojanstvene uslove za život u zatvoru uz puno poštovanje njihovih ljudskih prava.
Nijedna od navedenih mera sama za sebe neće doprineti smanjenju prenaseljenosti, ali sve zajedno mogu i to samo ako se primenjuju dosledno, sistemski i u dužem vremenskom periodu.
Misija OEBS-a u Srbiji je pružila podršku radnoj grupi Ministarstva pravde koja je imala za zadatak da izradi Nacrt strategije za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u ustanovama za izvršenje zavodskih sankcija i mera u Republici Srbiji za period od 2010–2015. godine.
Pravni savetnik u misiji OEBS-a, rukovodilac jedinice za reformu zatvorskog sistema
Nataša Novaković
objavljeno: 03/04/2010
