Izvor: Politika, 26.Feb.2010, 00:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umesto pada dinara – izvoz
Da je kurs dinara slabiji od postojećeg on bi u većoj meri doprinosio rastu izvoza. Ali potrebno je analitički ustvrditi da li bi se time istovremeno ostvarili ukupni veći efekti u domaćoj ekonomiji. Samo snažne ekonomije mogu sebi da dozvole da formiraju kurs na željenom nivou. Na primer, smatra se da kurs onemogućuje izvoz kada izvoznici dobijaju manje od 1,3 dolara za evro.SADuspevaju da izvoznici uvek dobijaju više od 1,3 dolara za evro.Tom kursu se suprotstavlja Kina primenjujući jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oblik administrativnog kursa (peggedlevel). U poslednje vreme svedoci smo slabljenja kursa kod britanske funte i evra.
Teško je proniknuti u stvarne uzroke tih promena. Iako se kurs formira na tržištu,razvijene zemlje imaju mogućnosti da deluju na faktore koji ga određuju. One mogu da utiču ponudom i tražnjom deviza na deviznom tržištu. Ekonomski interesi nameću potrebu da i najrazvijenije zemlje vode bespoštednu borbu radi ostvarivanja što povoljnijih kurseva svojih valuta. I zemlje sa nekonvertibilnom valutom koriste mogućnost da odgovarajućim reakcijama centralne bankeoslabe kurs sopstvene valute. One mogu delovati i na jačanje kursa na bazi visokog priliva inostranog kapitala.
Pad vrednosti dinara u poslednje vreme je doveo do velikih promena. Poboljšani su uslovi za izvoz. To je pozitivno doprinelo inostranim ulaganjima koja su usmerena na izvozne poslove. Time je pružena podrška investiciji ,,Fijata”. Istovremeno se time podržava poslovanje tzv. pretežnih izvoznika, poput ,,Metalca” i,,Hemofarma”. Uporedo se podstiče rast fiskalnih prihoda, naročito po osnovu carina.
Proizvođači koji nisu pretežni izvoznici, tj. preduzeća koja plasiraju svoje proizvode na domaćem tržištu susreću se sa teškoćama zbog rasta cena uvozne energije, materijala iz uvoza i povećanja iznosa anuiteta po deviznim kreditima. To dovodi do pada profitabilnosti i porasta nelikvidnosti. Destimulišu se investicije koje doprinose supstituciji uvoza. Nezaposlenost preti porastom. Pokriće tih rashoda i obaveza nije moguće rastom cena na domaćem tržištu jer je postojeće stanje tražnje na niskom nivou. Tražnja stanovništva dodatno opada i zbog porasta deviznih anuiteta i rasta cena po osnovu skupljeg uvoza. Razumljiva je u tom smislu briga mnogih privrednika i Privredne komore od posledica koje je doneo najnoviji pad vrednosti dinara. Ne bi za njih bio prihvatljiv svaki budući pad kursa domaće valute u postojećim uslovima. Evidentno je da je put do povoljnijeg kursa veoma složen. Smatra se da nivo kursa valute uvek reprezentuje stanje ekonomije zemlje. Svaka zemlja formira odgovarajući više ili manje povoljan kurs valute, imajući u vidu karakteristike svoje ekonomije i posledice koje može izazvati promena kursa. Kod nas bi dalji pad kursa domaće valute bio prihvatljiv za sve samo kada bi pretežni deo proizvodnje bio osposobljen za izvoz. Umesto daljeg pada dinara neophodno je u aktuelnim uslovima preduzimati mere radi porasta proizvodnje za izvoz i smanjenje uvoza. Jedna od najvažnijih mera je ponuda kredita sa niskim kamatnim stopama. Mnoge zemlje koje su u ekonomskim teškoćama koriste nultu kamatnu stopu na plasmane centralne banke. U našim uslovima ograničavanje kreditiranja neproizvodnih namena dovelo bi do smanjenja obima uvoza. Svakako, pozitivan je postojeći vid budžetske podrške rastu proizvodnje. I pored svega, jedan od prioriteta treba da bude smanjenje visoke stope inflacije imajući u vidu da ona vodi slabljenju valute a da je pad kursa često samo potvrda i izražavanje tog pada pri ostvarivanju kontakta sa inostranim tržištem. Stopa inflacije iznad proseka u EU uslovljava slabljenje kursa valute i vodi poremećajima na domaćem tržištu.
Doktor ekonomskih nauka, specijalista za bankarstvo
Srećko Ugrin
[objavljeno: 26/02/2010]
.jpg)
